Centralno grejanje poskupljuje u sedam gradova: Cene veće od jedan do 30 odsto

Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a ukoliko za tim bude potrebe, moguće je da se sa grejanjem počne već od 1. oktobra. Meštani pojedinih gradova i opština u Srbiji, koji su korisnici daljinskog grejanja, već od novembra će ovu uslugu plaćati skuplje, prenosi list Danas.

Toplanama u Beogradu, ali i u nekolicini drugih gradova u Srbiji podizanje cena je već odobreno, a potrošači će se sa uvećanim računima susresti već u novembru.

U nekim mestima cene su ostale nepromenjene, dok su ponegde i smanjene.

Prema podacima Repuličnog zavoda za statistiku (RZS), u prvih osam meseci ove godine daljinsko grejanje u Srbiji je poskupelo za 10,5 odsto, kada se uporedi sa istim periodom prošle godine.

Prema podacima Udruženja „Toplane Srbije“, za sada je sigurno da će novih poskupljenja biti u sedam gradova i to od jedan pa do 30 odsto.

U glavnom gradu, JKP Beogradske elektrane zatražile su povećanje od 8,92 odsto, koje je odobreno, pa će za toliko građanima grejanje biti skuplje ove godine.

Dalje, Energetika Kragujevac podigla je cenu ove godine za 15,6 odsto, dok je JKP Gradska toplana Kruševac podigla za 20 odsto. I u Kraljevu će biti povećanja cene, ali znatno manje za 1,42 odsto.

Oni podsećaju da je i JKP Toplana Bor podigla cenu još 1. aprila ove godine i to za 30 odsto, ali napominju i da tu cena nije podizana od 2019. godine.

U dva grada gde se grejanje ne plaća po kvadratu, već po utrošenoj energiji, došlo je, takođe, do poskupljenja.

Međutim, u Nišu je došlo do smanjenja varijabilnog dela cene za 8,89 odsto, ali povećanja fiksnog dela cene za 27,06 odsto.

S druge strane, u Subotici došlo je i do povećanja varijabilnog dela cene za 8,40 odsto, i fiksnog dela cene za 19,22 odsto.

U jednom gradu došlo je i do snižavanja cene. Naime, JKP Toplifikacija Sremska Mitrovica snizila je cenu za deset odsto.

Pored gore nabrojanih, prema podacima „Toplana Srbije“, u Novom Sadu, Zrenjaninu, Smederevu, Trsteniku i Leskovcu neće biti korekcije cena grejanja.

Oni navode i da za ostale sisteme daljinskog grejanja trenutno nemaju informacije o odgovoru nadležnih organa jedninica lokalne samouprave o podnetim zahtevima.

Direktor ovog udruženja Dejan Stojanović pojašnjava da toplane do 1. septembra tekuće godine podnose zahtev nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

„Dakle podnose pisani zahtev za odobravanje cena toplotne energije za nastupajuću grejnu sezonu, koja počinje 15. oktobra tekuće godine i završava se 15. aprila naredne godine, a sve u skladu sa Metodologijom za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom“, navodi on.

Takođe, kako naglašava, odluka nadležnog organa o odobravanju cene toplotne energije za krajnje kupce mora biti obrazložena.

Da li toplane opravdano traže povećanja?

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor tvrdi da je problem povećanja cena daljinskog grejanja kod nas više strukturne prirode.

„Naše toplane kao i maltene celokupni naš elektro-energetski sistem je poprilično zaostao u energetskoj tranziciji. Ono što smo mogli i morali da uradimo pre više od decenije, sada je to još teže napraviti“, ukazuje on.

Kapor dodaje da mi u velikoj većini za proizvodnju toplotne energije koristimo „visoko potentni energent prirodnog gasa na vrlo neefikasan način“.

Pored toga smo, kako naglašava, skoro u potpunosti zavisni od uvoza istog.

„Dakle, osim što smo duži niz godina bespotrebno izloženi geopolitčkim rizicima uvoza, mi ga koristimo sa ekonomskog stanovišta na vrlo neefikasan način. Osim inertnosti i neadekvatnog upravljanja našim javnim preduzećima, razlog za takvu energetsku politiku Srbije svakako leži na dugogodišnjem insistiranju veštačke zavisnosti od uvoza prirodnog gasa iz Ruske Federacije“, ukazuje naš sagovornik.

Kapor smatra da će se zbog takvog pristupa države povećanja cena nastaviti.

„Bez drastičnog povećanja energetske efikasnosti, a onda i prestanka korišćenja prirodnog gasa u sistemu daljinskog grejanja, građani mogu da očekuju dalja poskupljenja njihovih računa i dalje subvencionisanje javnih preduzeća novcem poreskih obveznika, gde čak spadaju i oni građani koji ne koriste sistem daljinskog grejanja“, upozorava on.

Opravdanja i moguća rešenja

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović smatra da nema nikakvog opravdanja za poskupljenje.

„Beogradske elektrane su prošlu godinu završile sa čistom dobiti od 230.000 evra, dakle apsolutno nema razloga za povećanjem cena. Jedino šta tu postoji, možda jeste želja grada Beograda da dodatno zaradi“, ukazuje on.

Gavrilović dodaje da oko 80 ili 90 odsto dobiti svako JKP prebacuje u budžet grada.

„To je u suprotnosti sa suštinom funkcionisanja komunalnih preduzeća. Njihova uloga nije da zarađuju na građanima već da im pruže uslugu od opšteg ekonomskog interesa po zadovoljavajućem kvalitetu i pod optimalnim uslovima“, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, treba uzeti u obzir i to da je ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, pala i cena nafte i prirodnog gasa.

„Što se tiče tog opravdanja o poskupljenju energenata, to nije tačno. Možda mogu da se razmotre troškovi poslovanja, ako su radili neko povećanje plata ili eventulano neki troškovi održavanja“, ukazuje on.

Gavrilović tvrdi da tu ekonomskog opravdanja nema, a da jedino postoji opcija da očekuju neki veliki skok cena gasa zbog dešavanja sa Rusijom i Ukrajinom.

Kako će se skuplje grejanje odraziti na potrošače i koje su im opcije?

Gavrilović upozorava da će to poskupljenje značajno osetiti i potrošači.

„U Beogradu će u stanu od 70 kvadrata, kada se to preračuna, biti mesečno povećanje od oko 900 dinara samo grejanje. A neke toplane su najavile i veće procente povećanja, pa će ta razlika da bude i veća“, upozorava naš sagovornik.

Gavrilović savetuje svakome ko može da nađe alternativu, da se otkači sa grejanja.

„Građani treba da iskoriste priliku, pošto je došlo do povećanja cena, oni imaju rok od 30 dana da izjave raskid ugovora. Dakle, mogu da prestanu da se greju na daljinsko grejanje“, objašnjava on.

Kada bi to, kako kaže, potrošači uradili u nekom ozbiljnijem broju, onda bi toplane, odnosno jedinice lokalnih samouprava, razmotrile to i cene svele na neki normalan nivo.

„Onda bi lokalne samouprave razmotrile cenovnu politiku u korist potrošača, jer im se ne bi isplatilo da zatvaraju toplane“, zaključuje Gavrilović.