Izveštaj: Srpsko rudarstvo će biti ključna za Evropsku zelenu budućnost

Evropska komisija je prepoznala da će Srbija igrati ključnu ulogu u daljem razvoju obnovljivih izvora energije, posebno kroz integraciju u evropske industrijske lance snabdevanja. Sa obilnim strateškim sirovinama, kao što su bakar i litijum, Srbija će biti ključna za prelazak na zelenu energiju koji se u EU odaavno planira, zaključak je izveštaja organizacije SEENext.

U julu 2024. godine, EU i Srbija su potpisale Memorandum o razumevanju u uspostavljanju strateškog partnerstva usmereno na održive sirovine, lance vrednosti baterija i električna vozila (EVs).

Ovo partnerstvo ima za cilj i jačanje rudarstva u Srbiji i mogućnosti obrade (posebno litijuma), a u skladu sa ciljevima zelene tranzicije EU, stoji u izveštaju koji se bavi mineralnima, metalima i kritičnim sirovinama u Jugoistočnoj Evropi.

Prema izveštaju SEENext, ovaj sporazum čini Srbiju „centralnom u budućnosti zelene energije Evrope“.

Na dalje u ovoj analizi, kroz jasniji pregled sektora rudarstva vidi se koliko je ova grana rasla, ali i koji su planovi za dalju eksploataciju.

Sektor vađenja ruda i kamena se etablirao kao značajan doprinos srpskoj privredi sa 2,7 odsto udela u BDP-u u 2022. godini, u odnosu na 2,1 odsto u 2021. godini i 1,8 odsto u prethodnoj, 2020. godini.

Tokom ovog perioda, izlazna vrednost sektora izražena u stalnim cenama se praktično udvostručila, sa 864 miliona evra na preko 1,65 milijarde evra.

Prema podacima SEENexta i Ministarstva rudarstva i energetike, katastar istražnih površina i eksploatacionih polja čvrstih mineralnih sirovina, kao i rudarska industrija metala obuhvata tržište – sa ukupno 37 aktivnih kompanija, koje rade pod koncesijama za istraživanje ili eksploataciju metala, stoji u izveštaju.

U pogledu geografske distribucije vlasništva, Srbija je glavni investitor, koji ima većinski udeo u dve eksploatacione kompanije.

Sledi Kina kao drugi najveći investitor, sa vlasništvom nad kompanijom za eksploataciju bakra Zijin Copper Bor, prema podacim iz izveštaja.

Stanje stvari i rudarski „bum“

Šest kompanija koje rade pod koncesijom za eksploataciju metala ostvarile su 2,179 milijardi evra prometa u 2023. godine, sa 8.224 ljudi zaposlenih u sektoru. Srbija Zijin Mining drži više od polovine prometa i skoro 14 odsto zaposlenih u sektoru.

„Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), vađenje ruda metala u Srbiji dosledno raste od 2020. do 2022. U 2020. ekstrakcija je povećana za 7,5 odsto na godišnjem nivou. Sledeće godine, porast je bio još značajniji, dostigavši 25,1 odsto rast na godišnjem nivou. Do 2022. godine eksploatacija metalnih ruda je porasla za 38,2 odsto, premašivši 31 milion tona,“ podaci su iz izveštaja SEENext.

Ovo značajno povećanje vađenja rude metala činilo je 23,3 odsto ukupnog izvoza Srbije u 2022. godini. Iste godine, ukupna industrija Srbije porasla je za 1,7 odsto, pri čemu je najveći deo ovog rasta podstaknut rudarstvom, posebno vađenje rude metala, koji je zabeležio 72,7 odsto povećanje u odnosu na prethodnu godinu, podaci su iz izveštaja.

Metalurgija

U sektoru metalurgije, iako uvozimo više ruda gvožđa nego što izvozimo, vrednost izvoza je ipak veća. U metalurgiji, preko 84 odsto od 32 kompanije su u lokalnom vlasništvu. Međutim, dve najveće kompanije po prometu u 2023. bile su u stranom vlasništvu. Grupacija HBIS, koja je činila 37 odsto ukupnog prometa u metalurškom sektoru Srbije, u većinskom je vlasništvu kineske kompanije. Pored toga, druga najveća kompanija po prometu, Valjaonica Bakra Sevojno, u vlasništvu je firme sa Kipra.

„U 2023. sektor metalurgije se sastojao od 32 kompanije koje se bave proizvodnjom gvožđa, čelika i fero legura, plemenitim i obojenim metalima. Te godine sektor je ostvario 1,616 evra milijarde u prometu i zapošljavali su 7.657 ljudi. HBIS grupa, najveća kompanija u sektoru, činila je polovinu ovog prometa, i jedna je od tri kompanije koje proizvode gvožđe, čelik, i fero legure, zajedno sa Metalfer čeličanom i MK grupom,“ navodi se i izveštaju.

Preostala preduzeća su se specijalizovala za plemenite i obojene metale. Drugo po veličini preduzeće, Valjaonica Bakra Sevojno, lider je u jugoistočnoj Evropi po bakru i proizvodnji legura bakra, podaci su SeeNext analize.

Strateške sirovine

Prema Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Srbije, koji je usvojen u julu 2024. trebalo bi da dođe do značajnog porasta proizvodnje litijuma i bora počevši od 2030.

Neki izvori sugerišu da može biti potencijalnih rezervi nikla i kobalta – dve druge strateške materijali u okviru liste strateških sirovina – u ležištima u Ruđincima, Veluča i Mokra Gora. Međutim, jedino potvrđeno rezerve su na aktivnom nalazištu fero-nikla kod Glogovca, konkretno u Čikatovu i Glavici u dreničkom kraju Kosova i Metohije.

Pošto je Srbija bogata mineralnim resursima, rudarska istraživanja i operacije su u toku u većem delu zemlje, sa izuzetkom Vojvodine, a posebno su fokusirani u regionu Centralne Srbije, navodi se u izveštaju. Većina istražnih operacije se odnose pre svega na zlato i bakar, ali i cink i olovo.

U sektoru istraživanja je 31 kompanija (bez onih koje se bave eksploatacijom), od kojih je oko trećina u većinskom vlasništvu srpskih investitora. Šest kompanija je u vlasništvu kanadskih zainteresovanih strana, a pet je u britanskom vlasništvu. Druge zemlje sa značajnim vlasništvom u istraživanju uključuju Luksemburg, Holandiju, Australiju, SAD, Singapur, Bugarsku i Devičanska ostrva.

Prema analizi, značajna rudarska područja i projekte u Srbiji drži Konstantin Resources, kompanija u australijskom vlasništvu, koja istražuje metale kao što su zlato, bakar, gvožđe, olovo i cink u Kučevu, Majdanpeku, Žagubici, Kosjeriću, Požegi, Čačaku, Gornjem Milanovcu i okolina Priboja.

Strane investicije u rudarski sektor Srbije su tesno povezane sa ishodom projekta Jadar., stoji u izveštaju Ako se slučaj Rio Tinto bude rešavao bez izazivanja nezadovoljstva javnosti ili šireg pitanja za rudarski sektor, strane investicije u Srbiji rudarska industrija će verovatno porasti. Procenjujemo da bi potencijal ulaganja u nove rudarske kapacitete mogao dostići i do 5 milijardi evra, procena je analize SeeNext.