ANALIZA Da li je počeo oporavak evrozone?

Ekonomski indikatori koje je tokom poslednje dve nedelje avgusta objavio Eurostat, donose ohrabrujuće vesti o oporavku evro zone. Zbirno gledani BDP zemalja u zoni nakon šest uzastopnih kvartala pada, konačno beleži rast (1.2 odsto) što ide u prilog tvrdnji da je najduža ekonomska kriza u evropskoj istoriji počela da jenjava.

Španija i Italija, treća i četvrta ekonomija evrozone, usporile su stopu pada, što može biti signal da su i ove dve ekonomije na putu oporavka.

Najzanimljivije je ipak da najbrži oporavak ne beleže ni Nemačka ni neka od zemalja Severne Evrope, već Portugal (zabeležena je stopa rasta BDP od 4.4%) i to uprkos političkoj nestabilnosti izazvanoj merama štednje. Iza ovog rasta krije se povoljan trgovinski bilans tj. povećanje izvoza za oko 4% i paralelno smanjenje uvoza za oko 3%.

Nakon vesti o rastu BDP-a, čeka se i na prve pozitivne rezultate mera štednje na portugalsku ekonomiju. Dok je inflacija u Portugalu još uvek relativno niska (u julu je iznosila 0.8% što je duplo manje od proseka u evrozoni), građevinska industrija i dalje beleži pad svojih aktivnosti i to čak 12% manje u poređenju sa 2012. godinom. Još uvek su otvorena brojna strukturalna pitanja, a podaci MMF pokazuju da se nezaposlenost početkom 2013. kretala oko 18%, sa stopom nezaposlenih kod mladih od čak 40%.

Portugalsko Ministartstvo ekonomije očekuje rast poreskih prihoda koji će zemlji pomoći da dostigne one fiskalne ciljeve koji su zacrtani kao uslov za realizaciju 78 milijardi evra vrednog paketa pomoći. Ovaj paket je oročen do juna 2014. godine, a ukoliko portugalska ekonomija nastavi da raste u meri u kojoj je to zabeleženo tokom trećek kvartala, ne samo da će vladi biti omogućeno da stabilizuje isplatu nagomilanog javnog duga, već će time i svako produženje paketa pomoći postati nepotrebno.

Za kraj treba primetiti da su pozitivne vesti iz Eurostata posebno obradovale nemačku kancelarku Angelu Merkel, koja u oktobru izlazi na izbore. Nema sumnje da će ove pokazatelje njen izborni štab iskoristiti kako bi potvrdio ispravnost nemačke ekonomske politike.

Tekst možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja „Nova Ekonomija“