ANALIZA Godinu dana Vlade Srbije – najslabiji rezultati u ekonomiji

Čekali smo mesecima unazad dve stvari – da se porodi rekonstruisana vlada i da ova dosadašnja bar započne poslove koje je obećala. Ako i prihvatimo, ali samo delimično, da svaka nova vlada obično u pobedničkom poletu i zanosu izobećava svašta što ne može da ispuni, kritičari je ipak posle hvataju za reč. Obva dosadašnja nije se proslavila: fiskalni deficit nije prepolovljen, zaduživanje je ubrzano, nezaposlenost nije smanjena. Strane investicije verovatno upola manje od obećanih. Budući rezultati zavisiće od stabilnosti i trajanja rekonstruisane vlade, ali i od čvrstog dogovora da se ide na krupne reforme

Nove ministre finansija i privrede – Lazara Krstića i Sašu Radulovića, čeka gotovo ništa lakši posao od onog koji je pre godinu dana sačekao Mlađana Dinkića. Prazna kasa i potreba da se zaduži za dodatne dve milijarde evra pod nepovoljnim kamatama od 7 do 7, 5 odsto kako bi obezbedio redovnu isplatu plata i penziju, prvi su zadaci za mladog Krstića, a prvi pravi test za njega je krojenje budžeta za 2014. godinu, sa zadatkom da fiskalni deficit obori za barem dva odsto bruto društvenog proizvoda.

Ni novom ministru privrede neće biti ništa lakše. Naprotiv, sve oči su uprte u njega, jer se očekuje da brzo smanji stopu nezaposlenosti, obezbedi veće strane direktne investicije i završi jedva započeto restrukturiranje državnih preduzeća. Ovoliko nasleđenih problema govori u prilog tome da je u prethodnih godinu dana Vlada Srbije najslabije rezultate ostvarila upravo na polju ekonomije. Daleko uspešnija bila je u razvezivanju kosovskog čvora i povezano sa tim, u napretku u evrointegracijama.

„Najveći deo ekonomskih obećanja Vlada Srbije nije ispunila u prethodnih godinu dana, ali su ipak ostvareni neki pomaci. Deo razloga za nedovoljne rezultate leži i u tome što su davana preoptimistična obećanja, odnosno postavljani nerealni ciljevi, a deo u nedostatku konsenzusa unutar Vlade da se ide na ozbiljnije, suštinske reforme“, ovako Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i urednik Kvartalnog monitora za Novu ekonomiju sumira jednogodišnji učinak vladajuće koalicije, napominjući da pomaci nisu ni približni obećanim, ali ne ni toliko loši u uslovima krize i recesije u celoj Evropi.

Sa njim se slaže i ekonomista Ljubomir Madžar, tvrdeći da ni ova, kao ni većina prethodnih vlada, nije ispunila ni približno sve što je obećala, ali je, kako kaže, uglavnom zakoračila u dobrom pravcu.  

Rast javnog duga

Ako se prisetimo konkretnih obećanja od pre godinu dana, prvo u oči kao neostvarivo, upada ono o prepolovljavanju fiskalnog deficita iz prethodne godine- sa preko sedam na svega 3, 6 odsto BDP-a.

 „Jasno je da će se deficit smanjiti najviše za jednu trećinu u odnosu na prošlogodišnji, a verovatno samo za jednu četvrtinu i da će iznositi oko 5, 5 odsto BDP-a. Naravno, mogao je deficit biti više smanjen da su štedeli više, ali očito oko toga nije bilo konsenzusa u vladajućoj koaliciji, pa  mere nisu bile u skladu sa postavljenim ciljem“, objašnjava Arsić, napominjući da je visina deficita diktirala i dalje zaduživanje. Tako još jedno obećanje, da će se smanjiti brz tempo zaduživanja Cvetkovićeve vlade, ne samo da nije ispunjeno, već je i ubrzana dinamika zaduživanja. Arsić podseća da je javni dug porastao čak za 20 odsto u poslednjih godinu dana, što je delom posledica nasleđene prazne kase, a delom i izbegavanja oštrijih mera za smanjenje budžetske rupe.

I Madžar kaže da se kod trenda rasta javnog duga ne vidi nikakav zaokret, jer je Dinkić konsolidaciju budžeta izvršio velikim zaduživanjem. Veruje da će i rekonstruisana vlada morati da se „debelo“ zaduži do kraja godine,  a pošto nam dug raste velikom brzinom, to postaje ozbiljan problem kako za otplatu, tako i za privlačenje stranih investitora, koji neće da ulažu u takve zemlje. „Ako nam se javni dug otrgne kontroli, teško ćemo ga oboriti i u narednim godinama i to može biti pogubno za zemlju“, pesimističan je Maždar, napominjući da je zaustavljanje zaduživanja i trenda rasta duga jedno od većih neispunjenih obećanja nove vlasti.  

Dve milijarde investicija

Među nerealna obećanja spadaju i obećane strane direktne investicije od dve milijarde evra u 2013. godini, a poslednji podaci pokazuju da je u zemlju do sada ušlo 400 miliona evra. Ako do kraja godine investicije dostignu milijardu evra, to će biti solidan rezultat, smatra Arsić, dok je za dve milijarde bilo potrebno još prošle godine pripremiti nekoliko krupnih investicija, koje bi se realizovale u ovoj.

„Velike investicije traže pripremu i vreme. Podsetiću vas da je posao sa Fijatom počeo 2008. godine, a njihove velike investicije su stigle tek 2011/12. godine. Neizvesno je i kojom dinamikom će se realizovati investicije Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i to bi moglo da potraje više godina. Zato je sigurno da ove godine neće biti dve milijarde evra stranih investicija, a da li će se to ostvariti u narednoj zavisi od toga hoće li početi realizacije najavljenih krupnih investicija“, kaže Arsić, dodajući da pri tome izostavlja moguće prihode od eventualne prodaje Telekoma.  

Glavna muka Srbije- visoka stopa nezaposlenosti, čije je smanjenje bilo jedno od ključnih predizbornih obećanja nove Vlade Srbije, ostala je gotovo nepromenjena. Dakle, napretka nema, a statistika se može čitati dvostruko u zavisnosti od toga da li ste vlast ili opozicija. Tako iz Vlade poručuju da je stopa nezaposlenosti od 24,1 odsto iz aprilske Ankete o radnoj snazi manja u odnosu na april 2012. godine, dok opozicija podseća da je ta stopa za 1,7 odsto veća u odnosu na oktobar prošle godine. „Te oscilacije su na nivou statističke greške u istraživanjima, ali suštinski nema nikakve promene. Nezaposlenost je ostala približno ista“, objašnjava Arsić. To znači da i dalje skoro 800.000 radno sposobnih ljudi traži posao preko Nacionalne službe za zapošljavanje, a neformalne cifre kažu i ceo milion. Naš sagovornik smatra da bi smanjenje nezaposlenosti trebalo da bude osnovni cilj Vlade u narednom periodu, a kako to ne bi ostalo samo na papiru, neophodne su reforma tržišta rada, poreska reforma, unapređenje privrednog ambijenta, reforma obrazovanja…

Javna preduzeća i nabavke

Jedno od krupnijih predizbornih obećanja SNS-a bilo je i da će novi Zakon o javnim nabavkama doneti uštede od čak 600 miliona evra godišnje. U praksi ih još nema, a Arsić smatra da je odmah bilo jasno da je to nerealno, i pita se u kojoj meri je to bila zabluda , a u kojoj politička manipulacija. „Dokumenti Evropske komisije govore da je ukupna vrednost nabavki u Srbiji, kod kojih su uočene neregularnosti, oko 600 do 800 miliona evra godišnje. Tu spadaju i proceduralni i drugi propusti, pa se procenjuje da na korupciju ode godišnje 10-15 odsto tog iznosa. Znači, uštede bi maksimalno mogle biti do 100 miliona evra godišnje“, ističe Arsić.

Javna preduzeća su takođe imala veliko mesto u programu Vlade pre godinu dana, kada nam je obećano da će se ići na njihovo restrukturiranje i departizaciju. Ni tu se ne vidi puno rezultata, kod restrukturiranja je urađeno malo, ali su spremljeni ozbiljni planovi za narednih godinu dana. Ostaje neizvesno hoće li oni biti i ispunjeni. „Kod departizacije su rezultati mešoviti, jer je svaka stranka u Vladi vodila neku svoju politiku, pa nije bilo doslednosti i jasnog koncepta. Oko tog pitanja postoji otvoreno neslaganje koalicionih partnera, a primetno je da je nastavljena praksa iz prethodnih godina da se u javnim preduzećima zapošljavaju partijski kadrovi“, objašnjava Arsić.

Ispunjeno obećanje

Jedino potpuno ispunjeno obećanje na polju ekonomije u ovoj godini, moglo bi biti ostvarenje zacrtane stope inflacije od četiri plus minus 1, 5 odsto. Od početka godine do danas, inflacija je dostigla dva odsto, pa se očekuje da ona ostane u zacrtanim okvirima, čak i sa povećanjem regulisanih cena gasa i struje.

Šta nas čeka dalje i koliko od ovih obećanja može biti ispunjeno u narednom periodu, gotovo je nemoguće prognozirati. To će svakako zavisiti od stalno pretećih vanrednih parlamenarnih izbora i od njihove blizine.

 „Svi dalji rezultati zavisiće od stabilnosti Vlade i od toga da li će voditi politiku kao da će vladati četiri godine, ili četiri meseca. Ako Vlada bude imala pred sobom kraći horizont, verovatno će odlagati nepopularne mere i reforme“ tvrdi Arsić. Ključne reči za buduće rezultate i za Madžara su politička odlučnost i hrabrost. Preciznije zaključke o tome šta nas čeka, nije lako izvući ni iz novog ekspozea premijera Ivice Dačića, budući da tu ima „od svega po malo“- i štednja i rast, i penziona reforma i očuvanje prava penzionera, pa je vrlo nejasno kako će se sve to i kojim merama ostvariti. Iz skupštinske polemike, moglo se zaključiti da ni među članovima vladajuće koalicije nema saglasnosti šta treba činiti. A to nije dobar znak sa stanovišta odlučnih reformi. Zato nije nemoguće da se nastavi svojevrsna politika- kreni, stani, bez jasnog cilja ka kome idemo, niti vremenskog okvira u kome tamo treba da stignemo. Ipak, ne bi valjalo da nam se ponovi još jedna godina izneverenih očekivanja. Nemamo toliko vremena.   

Brojevi:

• U zemlju do sada ušlo 400 miliona evra
• Inflacija je do sada 2 odsto
• Stopa nezaposlenosti 24,1 odsto

Tekst možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja „Nova Ekonomija“