Poreski podsticaji stranim filmskim produkcijama

Kad ovde dođu Salma Hajek i Pirs Brosnan, to je za Srbiju reklama koju ne može da plati, ni da ima novca. Ako uspemo da privučemo što više svetskih filmskih studija i sa njima svetskih zvezda, osim imidža dobićemo i milionski devizni priliv. Sa poreskim olakšicama, umesto dosadašnjih 60 miliona dolara investicija, Srbija bi od filmske industrije mogla da prihoduje 300 miliona dolara

Emitovane reklame Srbije na CNN-u, formiranje sprskog kokusa u američkom Kongresu, rukovanja političara sa svetskim zvaničnicima, osim što su skupi, imaju neznatan uticaj na poboljšanje imidža zemlje u poređnju s onim što može da učini „jedna reč“ filmskih zvezda koje snimaju u Srbiji. Ovih dana u Beogradu zbog posla boravi Selma Hajek, na Mokroj Gori nedavno je snimala Monika Beluči, dok je Pirs Brosnan, pre nekoliko meseci, završio snimanje svog filma. Još je Josip Broz Tito shvatio da malo šta može uticati na dobar utisak svetske javnosti o Srbiji kao boravak Elizabet Tejlor, Ričarda Bartona, Đine Lolobriđide ili Sofije Loren, pa ih je sa zadovoljstvom primao u goste.

Ana Ilić, izvršni direktor Filmske asocijacije Srbije, kaže da malo ko iz Srbije ode nezadovoljan, te je pozitivan uticaj filmadžija na imidž zemlje nemerljiv.

„Kada je Anđelina Džoli otišla da snima svoj film u Mađarsku, svaki dan su svetski mediji pisali o tome u kom parku ona i njen suprug Bred Pit jedu gulaš, koju banju su posetili, u kom hotelu su odseli. Stalno sam razmišljala, bez obzira na to kakav je na kraju to film bio, da je šteta što se nije snimao u Srbiji, jer je to vrhunska besplatna promocija. Kada je Ralf Fajns snimao svoj film Koriolan u Srbiji, nije bilo intervjua u kojem ga nisu pitali zašto Beograd i on je uvek pričao o svojim pozitivnim iskustvima“, kaže Ilić.

Ništa bez podsticaja

Pošto sad nema Tita da ih privuče na ove prostore, jedan od načina da svetske zvezde češće posećuju Srbiju su poreski podsticaji za strane filmske produkcije. Tako bi Srbija imala dvostruk korist – besplatnu, a dobru reklamu i milionske prihode.
Dok se trenutno od stranih produkcija koje snimaju filmove i reklame u Srbiji godišnje prihoduje svega 15 miliona dolara, uz određene stimulanse taj iznos bi mogao da bude bar četiri puta veći.

Mada je trenutno ovdašnje tržište jeftinije od drugih u regionu, a posebno od tradicionalnih filmskih centara kao što su Pariz i London, to nije dovoljno da bi ga strani producenti izabrali.

Ana Ilić objašnjava da su podsticaji stranim producentima važni jer na osnovu njih dobijaju bankarske pozajmice. Zbog toga sve zemlje koje žele da privuku ove investitore, imaju takvu vrstu povraćaja.

„Za poslednje četiri godine umesto 60 miliona dolara investicija, mogli smo da prihodujemo najmanje 300 miliona. Mnogi projekti su upravo zbog toga otišli u druge zemlje“, kaže Ilić.

Mada postoji više modela za stimulisanje ove industrije, Filmska asocijacija Srbije predložila je oblik koji podrazumeva vraćanje 20 odsto od neto potrošenog novca za snimanje. Predlog predviđa da se novac vraća naredne budžetske godine, što nije uobičajeno u svetskoj praksi, ali je prihvatljivo i za strane produkcije, a državi omogućava lakše planiranje.

 „Model koji smo predložili postoji u Češkoj i Hrvatskoj. To rešenje je najjednostavnije i najbolje, ali svako drugo je takođe dobrodošlo, jer će uticati da se poveća nivo investicija u ovoj oblasti“, objašnjava Ilić.

Ostatak teksta možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja „Nova Ekonomija“