Građani Srbije nedovoljno upoznati sa energetskom sanacijom zgrada

Građani Srbije ne znaju dovoljno o modelu i načinu finansiranja energetske sanacije zgrada i o tome da kroz ostvarene uštede mogu da otplaćuju kredite komercijalnim bankama, ocenio je direktor Uprave Ministarstva rudarstva i energetike za finansije i podsticanje energetske efikasnosti Milan Macura.

U Srbiji je registrovano 53.599 stambenih zajednica, ali mali broj može da dobije kredit zbog nemanja kreditne istorije, kolaterala, složenih administrativnih i organizacionih zahteva, rečeno je na Okruglom stolu „Finansiranje energetske sanacije stambenih zgrada“, u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Okrugli sto u okviru projekta „Bolja energija“ čiji je cilj unapređenje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije u opštinama, organizuju Centar za edukaciju i dualno obrazovanje i udruženje finansijskih institucija PKS u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) .

„Svi znamo da prosečno domaćinstvo beži od zaduženja i fiksnih troškova, ali projektom ‘Bolja energija’ u Kuli, Nišu i Priboju smo otvorili energetske info centre i time pokušavamo da kroz energetske kalkulatore i razne alate približimo građanima da uvide značaj energetske efikasnosti“, kazao je Macura.

Po njegovim rečima, Ministarstvo je zajedno sa USAID i projektom „Bolja energija“ uvidelo značaj i manjak finansija i mogućnosti finansiranja više stambenih zgrada.

Rekao je da će državi kroz podsticaje biti potrebno mnogo vremena, a pitanje je da li uopšte može da izdvoji novca koliko je potrebno za to.

„Komercijalne banke treba da uvide značaj stambenih zajednica, a država će pokušati da napravi neke programe, kako bi podsticala i da pored tog kreditiranja makar od 20 do 50 odsto pomognemo tim zajednicama, ali je opet taj deo koji oni treba da snose problematičan“, kazao je Macura.

Naveo je da će Ministarstvo i država pokušati da pomognu u što većoj meri da bi taj način finansiranja stambenih zajednica bio uspostavljen i kako bi se obezbedilo da 50 do 100 zgrada dobiju kredite.

„Ima interesovanja za energetsku efikasnost i ‘utopljavanje’ javnih zgrada, ali u stambenim zgradama nije bilo interesovanja, pa smo se odlučili za stambene zgrade, znajući da će to biti poseban izazov“, kazao je menadžer programa USAID Siniša Čađo.

Čađo je objasnio da u okviru projekta ima subjekata koji žele da uspostave održivi finansijski model za finansiranje „utopljavanja“ stambenih zgrada kroz pomoć države i učešće građana, ali kroz kredite banaka.

Dodao je da je neopodno edukovati stanare šta je energetska efikasnost.

U radu Okruglog stola učestvovali su predstavnici relevantnih ministarstava, međunarodnih institucija, lokalnih samouprava, komercijalnih banaka, kao i profesionalni upravnici stambenih zajednica.