Da li će GSP nakon što je ostao bez velikog broja linija morati da se reši i viška zaposlenih?

GSP Beograd će morati da rešava problem viška zaposlenih nakon što je ostao bez velikog broja linija javnog gradskog prevoza. Za sada je nejasno gde su tačno „viškovi“ i kako će preduzeće i Grad Beograd kao osnivač rešiti ovaj problem, piše portal Mašina.

Poslednjih nekoliko meseci javno gradsko preduzeće GSP Beograd je ostalo bez 33 linije koje su putem tendera koje je raspisao Grad predate privatnim prevoznicima.

Jedna od posledica poslednjih predavanja linija na potezu „100“ i „700“ je i da privatnici sada u ukupnom broju imaju na ulicama glavnog grada više vozila nego GSP koji ujedno sada ima i višak zaposlenih koji bi te linije opsluživali.

Kako Mašina nezvanično saznaje, u gradskom preduzeću se uveliko priča o „socijalnom programu“ za višak zaposlenih, ali i pored više pokušaja ovaj portal nije uspeo da dobije odgovore od rukovodstva GSP-a.

Predsednik sindikata „Centar GSP Beograd“ Ivan Banković za Mašinu kaže da što se tiče programa za dobrovoljni odlazak zaposlenih iz GSP-a, formalnih odluka još uvek nema.

„Ono što sigurno znam je da je gradonačelnik dao zeleno svetlo da se racionalizuje broj zaposlenih u GSP-u, ali da se ne ide na tehnološke viškove, već da se zaustavi prijem novih zaposlenih, a deo zaposlenih ode kroz ovaj program, a svakako imamo i redovne odlaske u penziju“, kaže Banković-

On je za Mašinu naveo i da su se reprezentativni sindikati u ovom javnom preduzeću saglasili sa tim, što Bankovića i ne čudi s obzirom da se kako kaže „nijednim slovom nisu oglasili prethodnih sedam meseci“.

A to je period u kojem je GSP ostao bez velikog broja linija javnog prevoza u Beogradu a time i bez prihoda koje će ubirati privatni prevoznici.

GSP će imati skoro 250 autobusa manje na ulicama nego što je to bilo ranije, što bez sumnje znači i da će se pojaviti višak radnika.

„Očekujem da će u toku oktobra biti sprovedeno anketiranje zaposlenih kako bi se videlo koji je to broj zaposlenih koji bi potencijalno bio zainteresovan za napuštanje preduzeća. Sama anketa nije obavezujuća i rukovodstvo će to raditi samo u svrhu projektovanja potencijalnog broja zaposlenih, a kako bi to moglo da uđe u Program poslovanja za 2025. godinu, a samim tim i u Odluku o budžetu grada Beograda za 2025. godinu koji se usvaja krajem godine“, rekao je Banković za Mašinu.

Ipak, osim ove ankete Bankoviću nisu poznate neke skorije analize o organizaciji rada i poslovanju u GSP-u.

„Poslednji podatak koji imamo je iz Strateškog organizacionog plana GSP-a koji je radila konsultanska kuća Consugal iz Portugala i to 2018. godine, a to je da GSP može da racionalizuje broj zaposlenih za između 700 i 1000, u zavisnosti od budućeg modela poslovanja.

Oni su predlagali autsorsovanje mnogih poslova, smanjenje broja izvršilaca na administrativno-logističkim poslovima i implementaciju softvera koji bi optimizovali poslovne procese, objašnjava Banković.

Predsednik sindikata „Centar GSP Beograd“ misli da GSP ima problem sa viškom zaposlenih, ali u pratećim organizacionim jedinicama (finansije, ekonomski poslovi, opšti poslovi, ljudski resursi i pravni poslovi), dok postoji manjak izvršilaca u osnovnoj delatnosti – saobraćajna eksploatacija i tehničko održavanje.

„Na mnogim rukovodećim poslovima imamo previše izvršilaca i usitnjavanje organizacionih jedinica, a brojne službe paralelno obavljaju slične poslove usled čega dolazi do preklapanja njihove nadležnosti. I bez sumnje, GSP je zreo za jednu ozbiljnu reformu sa strateškog i taktičkog nivoa. Međutim, bojim se da programom dobrovoljnog napuštanja preduzeća neće biti obuhvaćeni podjednako svi, već da će cilj biti da se smanji ukupan broj zaposlenih za određeni broj, a bez suštinskog sagledavanja koji su resursi zaista potrebni za kvalitetno i efikasno obavljanje funkcije gradskog prevoznika, a šta je ono što možemo da racionalizujemo uz odgovarajuća ulaganja, a takvih konkretnih primera imam mnogo“, zaključio je Banković.