Odgovor Rio Tinta na tekst „Drakulić, Šoškić, Popović i Mijatović: Od kopanja litijuma samo 2,6 evra godišnje po stanovniku Srbije“

Kompanija Rio Tinto poslala je redakciji Nove ekonomije odgovor na tvrdnje biznismena Zorana Drakulića i profesora Dejana Šoškića, Danice Popović i Boška Mijatovića prenetih u tekstu: „Drakulić, Šoškić, Popović i Mijatović: Od kopanja litijuma samo 2,6 evra godišnje po stanovniku Srbije“. Odgovor kompanije prenosimo u celosti.

„Portal „Nova ekonomija“ je 7. oktobra 2024. godine objavio članak „Drakulić, Šoškić, Popović i Mijatović: Od kopanja litijuma samo 2,6 evra godišnje po stanovniku Srbije“, zasnovan na informacijama iz takozvane studije o ekonomskim efektima Projekta „Jadar” koju potpisuju biznismen Zoran Drakulić i ekonomisti Boško Mijatović, Danica Popović i Dejan Šoškić, u kojoj su objavljeni i drugi brojni netačni navodi koje je kompanija javno demantovala.

Ova studija predstavlja grub falsifikat kojim se zlonamernom manipulacijom činjenica kreiraju lažne informacije koje se predstavljaju javnosti kao ekonomski efekti Projekta “Jadar”, a posebno su sumirani u tvrdnji da bi „od litijuma Srbija imala 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje“. U ovoj takozvanoj studiji autori su izneli brojne netačne informacije o ekonomskim efektima Projekta „Jadar“ i kompanija Rio Tinto prinuđena je da reaguje da bi u cilju istinitog informisanja javnosti ispravila netačne tvrdnje.

Računica koja prikazuje da bi Srbija od litijuma „inkasirala 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje“ je netačna, manipulativna i plasirana isključivo sa ciljem da pogrešno reprezentuje i namerno umanji ekonomske efekte Projekta „Jadar“.

Netačno je takođe da bi „Srbija, kako piše u analizi po projekcijama Rio Tinta imala zanemarljive prihode po svim osnovama: 17,4 miliona evra godišnje zarade.” Dakle, netačno je da će Srbija dobiti samo 695 miliona evra tokom trajanja projekta. Samim tim, ključni argument da će Srbija od litijuma zaraditi 2,6 evra po glavi stanovnika je netačan i evidentno predstavlja još jedan deo kampanje dezinformacija, posebno imajući u vidu da se ova takozvana „studija” objavljuje samo dan pred diskusiju u Narodnoj skupštini Republike Srbije o predlogu zakona kojim se traži zabrana eksploatacije litijuma i bora.

Tačno je da bi Srbija od realizacije projekta „Jadar“ samo na ime poreza i rudne rente prihodovala preko 180 miliona evra godišnje, što je oko 1% prihoda trenutnog državnog budžeta Srbije. Tačno je i, kada se uzmu u obzir i drugi glavni porezi, da bi projekat platio više od 4.800 miliona evra tokom svog 40-godišnjeg trajanja. (Svi iznosi su izraženi u realnim vrednostima, što znači da su već prilagođeni za efekte buduće inflacije).

Pored ovog tačno je i jasno navedeno u Studiji o proceni ekonomskog uticaja Projekta „Jadar“ koja je javno dostupna još od septembra 2023. godine, da bi doprinosi projekta bili i sledeći:

Planirana investicija „Jadar“ projekta iznosila bi 2,55 milijardi evra (na osnovu podataka iz 2021. godine), što bi ujedno bila i jedna od najvećih industrijskih grinfild investicija u istoriji Srbije.

U fazi izgradnje projekta „Jadar“ bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija. U pitanju su visokokvalifikovana radna mesta sa prosečnom neto platom većom od 1.100 evra.

Projekat „Jadar“ bi stvorio priliku za saradnju sa privrednim subjektima širom Srbije, podržavajući druge aktivnosti kroz indirektne i indukovane ekonomske efekte svog poslovanja. Kada se u obzir uzmu indirektni i indukovani uticaji, očekivani doprinos BDP-u svih obuhvaćenih privrednih grana se procenjuje na 1,9 milijardi evra – što je više od 3% trenutnog BDP-a Srbije.

Činjenica da Srbija raspolaže strateški značajnim nalazištem litijuma ima potencijal da je učini važnim učesnikom borbe protiv klimatskih promena na svetskom nivou i poželjnom investicionom destinacijom. Ovaj projekat ima priliku da privuče i brojne druge investicije, poput proizvođača katoda, baterija za električna vozila pa i same proizvođače električnih vozila. Po procenama ekonomske studije sve te investicije kreirale bi preko 20.000 poslova u velikoj meri visokokvalifikovanih zanimanja.

Takođe, pogrešno je predstavljeno da će Jadar kupovati dobra i usluge skoro isključivo od stranih dobavljača. Naime, Jadar je već identifikovao stotine proizvoda i usluga koji mogu biti nabavljeni lokalno, što će činiti većinu godišnjih troškova na dobavljače iz Srbije. Očekuje se da će projekat godišnje trošiti preko 300 miliona evra na snabdevanje, od čega bi 70 odsto bilo usmereno na dobavljače iz Srbije.

Tvrdnja da „cifra od 2,55 milijardi evra predviđenih investicija nije obrazložena” je netačna. Ulaganje od 2,55 milijardi evra odnosi se na sveobuhvatne kapitalne troškove u inicijalnim fazama Projekta, uključujući izgradnju rudarskog i procesnog postrojenja, razvoj neophodne infrastrukture, kao i sprovođenje aktivnosti u skladu sa najstrožim ekološkim standardima.

Povodom navoda da je jedina dostupna procena ekonomskog efekta Projekta Jadar zasnovana na studiji koju je naručila i platila „malo poznata londonska konsultantska kompanija“ Ergo Strategy Group, ističemo da se radi o renomiranoj kompaniji specijalizovanoj za analizu tržišta, strateško savetovanje i ekonomsku procenu projekata u oblastima rudarstva, energetike i infrastrukture. Ergo Strategy Group poseduje sve potrebne kvalifikacije da pruži kredibilne analize i procene, što potvrđuje njen dugogodišnji rad sa velikim investitorima i vodećim stručnjacima iz industrije.

Pozivamo autore i sve zainteresovane strane da se informišu iz zvaničnih izvora, i da se uključe u otvoren dijalog o svim aspektima Projekta Jadar, uz uvažavanje činjenica i transparentnosti. Ovim putem pozivamo i autore teksta, profesorki Danici Popović smo već upućivali poziv koji je odbila, da se sastanu sa predstavnicima Ergo Strategy Group i Rio Tinta kako bismo im predstavili pozitivne ekonomske aspekte Projekta „Jadar”.“

Drakulić, Šoškić, Popović i Mijatović: Od kopanja litijuma samo 2,6 evra godišnje po stanovniku Srbije