EPS, Milenijum tim, Beograd na vodi, NIS: Koja preduzeća vladaju srpskom privredom?

U toku prošle godine srpski privrednici imali su prihode u ukupnom iznosu od 18,1 biliona dinara (hiljada milijardi), odnosno oko 155 milijardi evra, uvećanim za 2,7 odsto na godišnjem nivou. Od toga je sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima imalo 5,3 biliona dinara prihoda, uz rast od 3,6 odsto u poređenju sa 2022. godinom. Među njima našli su se Elektroprivreda Srbije, Pošta, Beograd na vodi, Milenijum tim, Ziđin, ali i mnogi drugi. Sa liste „Sto naj…“ koju je objavila Agencija za privredne registre prvih pet preduzeća koja su poslovala sa najvećim prihodima ostvarila su četvrtinu vrednosti prihoda svih privrednika.

U prvih pet privrednika u Srbiji sa najvećim poslovnim prihodima našli su se Elektroprivreda Srbije, Naftna industrija Srbije, Srbijagas, Delez i Ziđin majning Bor.

Elektroprivreda Srbije koja je na prvom mestu liste, ostvarila je prihod od 497,9 milijardi dinara prošle godine (4,2 milijarde evra), NIS 394,9 milijardi, Srbijagas 174 milijarde, Delez 155 milijardi i Ziđin majning 131,3 milijarde dinara. Ovih pet društava ostvarilo je 1.354 milijarde dinara ili 11,5 milijardi evra, odnosno četvrtinu vrednosti svih prihoda elitne grupe najvećih sto preduzeća.

U izveštaju APR-a o „Sto naj…“ privrednih društava u Srbiji navodi se da su ova najveća preduzeća ostvarila profit koji je u odnosu na prošlu godinu veći za 27,6 odsto. Sa neto dobitkom poslovalo je njih 90, koja su iskazala ukupno 478 milijardi dinara zarade (više od četiri milijarde evra) odnosno 11,1 odsto više nego prethodne godine.

Među 100 najvećih preduzeća, najveće prihode imale su one firme koje se bave trgovinom na veliko i malo. Među najbrojnijima se izdvajaju i one iz sektora prerađivačke industrije, a veliki obim poslovne aktivnosti iskazalo je i sedam društava iz sektora snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom.

EPS najveće prihode imao od prodaje struje

Na prvom mestu, pomenuti EPS je u odnosu na prethodnu godinu uvećao prihode za 39 odsto, što predstavlja ujedno i 2,7 odsto ostvarenih prihoda cele privrede.

Najveći deo prihoda EPS je ostvario prodajom struje kupcima na otvorenom tržištu, odnosno drugim kompanijama (267 milijardi dinara).

Još jednu godinu za redom, EPS je prvi i prema vrednosti finansijskih kapaciteta ‒ sa poslovnom imovinom i kapitalom. Pored toga, zapošljavao je i najveći broj radnika, njih 19.595 (413 manje u odnosu na prethodnu godinu), koji čine 1,5 odsto svih ljudi angažovanih u privredi.

Na drugom mestu na listi „Sto naj…“ se nalazi prošle godine prvoplasirani NIS, čiji su poslovni prihodi u 2023. godini iznosili 395 milijardi dinara. Ovi prihodi su manji za petinu u odnosu na prethodnu godinu, čime je NIS izgubio prvo mesto. Razlog tome su za 17,6 odsto niži prihodi od prodaje u Srbiji (312,7 milijardi dinara), kao i za trećinu manji prihodi od prodaje u inostranstvu (45,5 milijardi).

Na trećem mestu liste je Srbijagas, takođe sa umanjenim prihodima u odnosu na prethodnu godinu od 20,7 odsto. Iako je cena gasa bila veća u 2023. godini, pad poslovnih prihoda je, kako se navodi u izveštaju APR-a, rezultat smanjenja ostalih poslovnih prihoda za tri petine.

U taj pad računaju se i manji prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i slično, koji su prethodne godine bile posledica uredbe o uvođenju privremene mere ograničavanja cene gasa i nadoknade razlike u ceni prirodnog gasa nabavljenog iz uvoza ili proizvedenog u Srbiji u slučaju poremećaja na tržištu. Drugačije rečeno, prošle godine je država smanjila sredstva koja je prebacila Srbijagasu u odnosu na 2022.

Od drugih firmi koje se nalaze na listi 100 analiziranih, delatnost u oblasti trgovine na veliko, osim trgovine motornim vozilima i motociklima obavljalo je njih 16.

Ova grupa preduzeća ostvarila je poslovne prihode od 692,2 milijarde dinara te učestvuje sa 13 odsto u poslovnim prihodima sto najvećih firmi u Srbiji, a pored toga što su sva poslovala sa neto dobitkom, njih sedam beleži i rast profitabilnosti.

Od 100 vodećih društava sa najvišim prihodima, još jednu godinu za redom, njih 14 je obavljalo delatnost u oblasti trgovine na malo, osim trgovine motornim vozilima i motociklima.

Poslovni prihodi u ovoj grupi kojom dominiraju lanci supermarketa, iznose 708,6 milijardi dinara i predstavljaju 13,4 odsto generisanih prihoda društava sa liste, a pretežno su ostvareni prodajom u Srbiji. Sva društva iz ovog segmenta beleže profit, s tim da je njih 11 uvećalo njegovu vrednost u poređenju sa prethodnom godinom.

Kako su poslovala javna preduzeća?

Od sto najvećih firmi, kao i prethodne godine, pet su javna preduzeća, od kojih su četiri uvećala obim poslovne aktivnosti. Ova preduzeća su zajedno imala prihod od 322 milijarde dinara, što je za 7,9 odsto manje nego 2022. godine te nose 6,1 odsto prihoda društava sa liste.

Osim toga, njihov profit je tokom 2023. godine višestruko povećan, sa 298 miliona dinara na 7,6 milijardi, dok je broj radnika opao za 696, tako da su prošle godine ukupno zapošljavala 25.065 ljudi, što je 11,8 odsto zaposlenih svih sto najvećih kompanija.

Kako izgleda lista?

Prvih pet preduzeća na ovoj listi donela su velike prihode industriji Srbije. Međutim, u prvih sto našla su se i druge firme kao što su Telekom, koji je ostvario 124,7 milijardi dinara prihoda i našao se na sedmom mestu, HBIS grupa sa 94,9 milijardi dinara na 14. mestu, Er Srbija sa 73,6 milijardi na 16. mestu i Leoni i Jura na 30. i 31. mestu sa nešto više od 47,5 milijardi dinara.

Preduzeće „Beograd na vodi“ ostvarilo je u 2023. godini 31,9 milijardi dinara prihoda i našlo se u prvih 50, tačnije na 46. mestu na listi.

Pošta Srbije se našla na 49. mestu sa prihodima od 31,2 milijardi dinara, dok se jedno mesto iza nje našla Petrohemija sa profitom od 30,9 miliona dinara.

Mocart (Mozzart) je prošle godine prema izveštaju APR-a imao prihod od 23,2 milijarde dinara i našao se na 75. mestu na listi „Naj sto…“.

Tri mesta dalje našao se Milenijum Tim sa profitom od 22,2 milijarde dinara, dok je u „prvih sto“, tačnije na 84. mesto došao i Beogradski aerodrom sa 21,7 milijardi dinara.

Država drastično diže poreze i naknade za kladionice, zabranjuje žestok alkohol, uvodi svoj video nadzor