Kukuruz je ovog proleća posejan na oko milion i 250 hiljada hektara. Najvažniji posao za ratare da se inostrani kupci ubede da rod nije zaražen aflatoksinom.
Berba je u toku i procenjuje se da će rod biti preko šest miliona tona, 80 odsto više nego prošle godine, kada zbog ekstremne suše na mnogim parcelama kukuruza uopšte nije bilo.
Iako zvanično cena novog roda kukuruza nije objavljena, govori se bi ona mogla da bude između 12 i 13 dinara za kilogram.
Kiša je poslednjih dana usporila radove na njivama. Do sada je obrano 15 odsto kukuruza, a čitav posao biće završen na vreme, kažu stručnjaci. Iako je rod veći od prošlogodišnjeg, poljoprivrednici nisu zadovoljni.
„Očekujem prinos oko pet tona suvog zrna po hektaru, nisam zadovoljan rodom ni godinom. Šezdeset dana nije palo kapi kiše, tako da kukuruz nema onaj odgovarajući kvalitet koji je trebalo da ima“, kaže poljoprivrednik iz Tabanovića Milivoje Živanović.
Ipak, najveći problem je cena, koja još nije poznata.
Poljoprivrednik iz Neuzine Sima Belić kaže da je zadovoljan rodom, ali da je cena mala.
„Savićemo ga u kotarke, pa daće bog dogodine valjda će biti skuplje, ako ne, videćemo. Preživećemo nekako“, priča Sima Belić.
Procena je da bi za izvoz moglo da ostane oko dva i po miliona tona kukuruza, pa je najvažniji posao da se inostrani kupci ubede da rod nije zaražen aflatoksinom. Do sada je prodato svega 100 hiljada tona ovogodišnjeg kukuruza, što je čak sedam puta manje nego prošle godine u ovo vreme.
Vukosav Saković iz „Žita Srbije“ kaže da ove godine nema problema sa aflatoksinom, ali i da to treba dokazati inostranim kupcima.
„Jedina opasnost koja postoji jeste da se prošlogodišnji rod kukuruza, oko 200 hiljada tona, koje je ostalo u silosima, pomeša sa ovogodišnjim rodom“, objasnio je Saković.
Nadležni tvrde da čine sve kako bi se sprečila i najmanja mogućnost da se rod zarazi.
Nenad Katanić iz Ministarstva poljoprivrede kaže da su uzeli više od 600 uzoraka u skladištima i na njivama.
„Preko prognozno-izveštajne službe urađena je vizuelna kontrola zdravstevnog stanja klipa kukuruza na njivama, a zatim smo u program praćenja mikotoksina uzeli preko 600 uzoraka što na njivi, što u skladišnim prostorima“, rekao je Katanić.
Stručnjaci kažu kako bi bilo dobro da se deo roda kukuruza plasira u stočarsku proizvodnju.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da je sada idealan momenat za pokretanje jednog novog ciklusa stočarske prozvodnje pre svega u svinjarstvu i živinarstvu.
„Kada su cene stoke relativno visoke, a žitarica niske najbolje je ulaziti u novi ciklus, to na neki način garantuje bar 3,4 turnusa u proizvodnji, gde će biti povoljan odnos između živih svinja i kukuruza“, rekao je Prostran.
U svetu se godišnje proizvede oko 800 miliona tona kukuruza, a Srbija zauzima 10. mesto u ukupnoj proizvodnji.
Bez iole stida i obraza, koga nema, Spaskovski sanja o otpisu 90% starog duga RTB Bor, umesto da njega vlada otpiše. Naime RTB Bor poveriocima i državi duguje iznad 1,2 milijarde evra, od toga Spaskovski je uspeo, na jedvite jade, da zaduži firmu za sedamsto miliona evra, te priča svoje bajke. S druge strane urnisao je RTB Bor kao nekada firma svetskog ugleda i u vrhu privrede SFRJ. Sada se o njemu priča, izuzev Spaskovskog, o dugovanjima, gubicima i ponora. Vreme hvalospeva i svetskih rekorda, koje je ko bajagi ostvario RTB Bor pod upravljačkom (uništavajućom) palicom Spaskovskog ipah prohuja sa vihorom. UPPR, kojim sada Spaskovski maše tako silno, a tako neuverljivo, može samo da zamajava Sertića i svoga vođe, umesto da ga nateraju da položi račune i da se suoči sa licem pravde. Na suprot tome, oni prave od čelnika RTB Bor heroja, ovog puta, uništitelja jedne firme koja je nekada zapošljavala 24.000 radnika, proizvodila iznad 160.000 tona bakra godišnje, a sada svi prerađivački kapaciteti su uništeni, proizvodnja bakara je reda veličine 30 kt kodišnje i stremi se da rade nekih 3000 radnika. To su pivredni efekti kreirani od strane ljubimca vlade. Gore od ovog što čini vlada je da svoga miljenika postavi za direktora RTB Bor bez ograničenja mandata, kao što je urađeno sa Brozom za predsednika. Pita se Spaskovski kako dugovi su ostvareni kada je cena bila 1.499$/t, a sada je cena 4.600 $/t, a ne pita se šta je bilo kada je cena bakra, za vreme njegove vladavine, bila i 10.147 $/t?