Beogradska berza dobija prvi ETF, fond koji treba da olakša ulaganje na berzi malim investitorima

Ulaganje u hartije od vrednosti ili u bilo koji drugi finansijski instrument za mnoge građane Srbije i dalje je nepoznanica. Jedan od razloga je što je domaća privreda decenijama bila ruinirana, pa ni uspostavljanje funkcionalnog tržišta kapitala nije bilo moguće. Beogradska berza jeste (sa dosta malo uspeha) pokušala da oživi ovo tržište, a sada ima nov projekat za koji se nada da bi mogao da podstakne građane da se više uključe u berzansko trgovanje.

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković najavio je da se u prvoj polovini naredne godine očekuje pokretanje prvog fonda kojim se trguje na berzi (takozvani ETF), dok je prva emisija korporativnih obveznica planirana do kraja ove godine.

ETF-ovi su nastali iz potrebe ulagača da imaju što jednostavniji način da plasiraju svoj novac na više mesta, odnosno da „diversifikuju rizik“.

Kada početnici žele da krenu da investiraju, uglavnom hoće da igraju na sigurno, tojest da uvećaju uloženi novac bez mnogo rizika. Jedan od osnovnih načina da se rizik smanji je da se ne stavlja sav kapital na jednu opciju, odnosno da se ne ulaže u akcije samo jedne kompanije, pa su zato nastale kombinacije koje se nude ulagačima i sastoje se od više akcija, hartija, valuta, sirovina, različitih kompanija i državnih obveznica. Tako se kupovinom jednog „papira“ zapravo ulaže u čitavu grupu kompanija ili valuta.

Ove kombinacije se zovu Exchange Traded Funds ili ETF – prostije rečeno fondovi kojima se trguje na berzi.

„ETF-ovi su finansijski instrumenti koje emituju uglavnom investicione banke, a u njihovoj pozadini se nalazi korpa nekakvih raznorodnih finansijskih instrumenata. Samim tim glavna prednost ETF-ova je što oni omogućavaju diversifikaciju. Najpoznatiji ETF-ovi su indeksni fondovi, koji predstavljaju repliku indeksa neke berze. Najpoznatiji su oni koji se odnose na najpoznatije berze kao što je njujorška SPY SPDR S&P 500 ETF i ETF-ovi Nasdaq tehnoloških akcija.  Ali to ne moraju biti samo indeksni ETF-ovi, mogu se odnositi na neku užu korpu akcija koje su vezane samo za određenu industriju. Suština ETF-ova je da se omogući pre svega malom investitoru da može da kupi sa relativno malom količinom novca neku širu lepezu instrumenata i da ostvari visoku diversifikaciju“, kaže Nenad Gujaničić, glavni broker iz Momentum Securities.

U maju ove godine, u svetu je bilo preko 12.000 ETF-ova, a ukupna imovina kojom upravljaju ETF-ovi iznosila je oko 13 biliona dolara, u odnosu na 10,1 bilion dolara u prethodnoj godini, prema podacima JP Morgana. Popularnost ovih fondova je rasla tokom decenija. U 2003. godini bilo ih je svega 276. Još jedan od razloga za popularnost je to što su dostupni za male investitore.

„Tako naši invesitori recimo sa 1.000 dolara, što je relativno mali iznos na tržištu kapitala, mogu da kupe ETF na indeks SPDR S&P 500 i sa 1.000 dolara su oni faktički vlasnici svih tih 500 kompanija u tom nekom udelu kako je taj indeks definisan. Da ne bi svaki pojedinačni investitor sklapao svoju korpu za tako mali iznos (kupovao svaku od akcija na berzi ponaosob), onda imate gotov proizvod“, kaže Gujaničić. Kako dodaje, ETF-ovima može i da se trguje na berzi, a najlikvidniji su oni koje su lansirale najpoznatije kuće Vangard, Blekrok ili S&P“, objašnjava Gujaničić.

Prema Forbsovoj listi najboljih ETF-ova u oktobru ove godine na prvom mestu na svetu su SPDR S&P 500 ETF Trust, ukupne imovine od 551,6 milijardi dolara, iShares Core S&P 500 ETF koji raspolaže sa 510,7 milijardi dolara i Vanguard 500 Index Fund od 498 milijardi dolara.

Gujaničić objašnjava da bi prilikom izbora ETF-a svakako trebalo da se obrati pažnja ko je njihov kreator, da li ima dug istorijat u toj branši i naravno veličina ETF-a, jer što je veći ETF, privukao je više kapitala te je logično je da će i troškovi biti viši. Prema njegovim rečima, ETF nije čaroban štapić, već je kvalitetan koliko su kvalitetne njegove komponente.

ETF i mogućnosti u Srbiji

Ako se vratimo na izjavu čelnika Komisije za hartije od vrednosti, postavlja se pitanje od čega bi eventualno mogla da se sastoji korpa ETF-a u Srbiji. Na našem tržištu kapitala postoje za sada državne hartije od vrednosti, u začetku su trgovanja sa korporativnim obveznicama, a što se tiče našeg indeksa Belex, likvidnost je toliko mala da ne vredi ni razmišljati u tom smeru. I u svetu je bilo potrebno dosta vremena, od ranih devedestih do danas da se ovo tžište razvije, dok kod nas ni osnove nisu zaživele kako treba. Tako da kojim se to ETF-ovima možemo nadati do sredine sledeće godine?

Jedino od čega bi eventualno za sada u Srbiji mogao da se sastavi ETF su obveznice države, kojima se i trguje na sekundardnom tržištu. Gujaničić podseća i na doba kada se kod nas u sklopu Zakona o pravu na besplatne akcije, građani dobili i akcije u akcionarskom fondu i da bi mogao da se zamisli kao nekakav ETF, što naravno nije. Akcionarski fond je investicioni fond koji nikada nije izašao na berzu. U njemu se nalazi veliki broj nelikvidnih akcija koje niko ne želi da kupi. I kako da očekujemo da se taj fond pojavi na berzi i bude likvidan, ako niko ne želi da kupi njegove komponente, pita se naš sagovornik. Kako objašnjava, to i jeste problem domaćeg ETF-a u čijoj osnovi bi bila domaća imovina.

Ali recimo ETF za indeks Belex 15 ne bi bio pogodan jer je indeks izuzetno slabo likvidan, prošle godine je promet bio manji od 30 miliona evra. Toliko je slabo likvidan da ima devet komponenata i to od tih devet sa dosta njih se loše trguje i tu nema materijala da se pravi ETF.  Da bi ETF bio dobar treba da je satkan od dobrih komponenata, inače gubi te prednosti koji teorejski ima, objašnjava Gujaničić.

A što se tiče eventualnih ETF-ova od državnih hartija od vrednosti, iako je to jedino što bi možda i zaživelo kao ETF kod nas, problem je u tome što su državne obveznice u malom broju ruku i pojavljuje se pet, 10, 15 kupaca i ne možete očekivati likvidno tržište ako imate izuzetno mali broj učesnika. Na stranu to što naše obveznice emitovane u inostranstvu u stranoj valuti dobro stoje i likvidne su, ali se njima trguje na stranim tržištima i uglavnom su u rukama stranaca.

„Tržište kapitala podrazumeva masovnost. Treba da bude hiljade i hiljade vlasnika obveznica. Samo da se podsetimo, obveznice stare devizne štednje koje su emitovane nakon 5. oktobra gde su bile priznate stara devizna štednja, štednja kod Dafine … obim te emisije je bio preko četiri milijarde evra. Tih četiri milijarde evra je bilo u rukama nekoliko stotina hiljada ljudi. To znači da je na strani ponude bilo tih nekoliko stotina hiljada ljudi, prinosi su bili atraktivni i počeli su da se pojavljuju kupci te se stvorilo likvidno tržište“, navodi Gujaničić.