Na nadstrešnici ipak vršeni radovi: Dok nadležni ćute, stručnjaci sumnjaju da je konstrukcija bila preopterećena

Ni pun dan nakon što se na železničkoj stanici u Novom Sadu obrušila nadstrešnica i ubila 14 ljudi, niko od nadležnih nije preuzeo odgovornost za ovu nesreću niti ponudio odgovore na brojna pitanja javnosti. Jedina informacija koja se ponavlja iz izjave u izjavu je da je sama stanica rekonstruisana, ali da nadstrešnica nije. To bi već i samo po sebi bilo razlog za seriju ostavki i pitanja kako je dozvoljeno da nebezbedna betonska konstrukcija ostane u upotrebi i nastavi da visi nad glavama hiljada putnika svakog dana, ali istina je možda još strašnija.

Stručnjaci, naime, dovode u pitanje zvaničnu verziju po kojoj nije bilo obnove obrušenog dela stanice. Kao razlog navode video snimke koji pokazuju građevinske radove na nadstrešnici i ukazuju na to da su upravo staklene površine i čelični elementi koji su natovareni na nadstrešnicu staru više od pola veka tokom te „nerekonstrukcije“, mogli potencijalno biti uzrok tome da se ona obruši, ne mogavši da izdrži toliki teret.

Foto: Marko Lazarević (@MareRedStar), X.com, Nadstrešnica železničke stanice u Novom Sadu pre rekonstrukcije i posle radova, sa dodatim staklom i nosećom konstrukcijom

Nadležni sada najavljuju da će biti sprovedena istraga povodom radova na stanici, ali sumnja javnosti da će Srbija zapravo i dobiti odgovorne opravdana je, jer ih ni do sada nije bilo, ni u jednoj od brojnih nesreća koje smo imali proteklih godina. Pritom su političari odmah krenuli u već viđeno „pranje činjenica“, dok institucije samo najavljuju nova saopštenja.

„Radimo na tome da prikupimo sve informacije. Trenutno smo na vezi i sastancima, tako da ćemo se obratiti saopštenjem kasnije iza tri sata danas,“ kaže Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture Železnice Srbije.

I dok nadležni prikupljaju informacije i spremaju saopštenja o jučerašnjoj nesreći, političari daju oprečne izjave, a javnosti ostaje samo da se nada da će prvi put u istoriji ovako velika nesreća dobiti odgovorne počinioce.

„U ovakvom obimu nismo do sada imali nesreće što se tiče javnih radova. Bilo je pada vrteški par puta gde je bilo povređenih i preminulih, ali ovakvo rušenje konstrukcije nismo imali još od NATO agresije, naročito u ovom broju i naročito za objekat koji je po drugi put svečano otvoren pre nekoliko meseci“, kaže  inženjer građevine Danijel Dašić za Novu Ekonomiju.

Nesreća koja se desila posle navodno završene rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu je sada predmet tumačenja i spekulacija i same građevinarske struke.

Razlog za to su oprečne izjave političara, počevši od ministra građevinarstva Gorana Vesića koji je sinoć tvrdio da nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije. Tokom noći na mnogim mrežama su se pojavile fotografije i snimci na kojima se jasno vidi da je nadstrešnica bila pod skelama i da radnici na njoj rade.

Do jutros je onda ministar građevine korigovao svoju izjavu, sada govoreći da nadstrešnica nije bila deo rekonstrukcije „u konstruktivnom smislu“.

Onda se postavlja pitanje zašto otvarati svečano dva puta rekonstruisanu železničku stanicu, ako nije bila završena, ali to je postao manir lokalnih političara koji projekte stavljaju u rad, a da nisu završeni do kraja.

Inženjer Dašić objašnjava da laički rečeno političari kreću polako da se peru, sudeći prema ranijem iskustvu koje smo imali sa nepreuzimanjem odgovornosti kada je izvođenje javnih građevinskih radova u pitanju.

„Prvo je bilo da nije bila uopšte predmet rekonstrukcije, pa da sada nije bila u konstruktivnom smislu, pa će da izmisle za neki dan neku novu formulaciju. Činjenica je da u građevinskoj dozvoli, u čitavom tom sklopu pratećih dokumenata postoji jedan deo glavnog projekta koji se zove rekonstrukcija nadstrešnice. I naravno, noćas je nestao sa portala objedinjene građevinske evidencije (Centralna evidencija objedinjene procedure, COEP pri Agenciji za privredne registre). Tu se nalaze sve građevinske dozvole, svi prateći dokumenti i oni su od javnog interesa po Zakonu o izgradnji. Ti dokumenti treba da budu javni i neke kolege su uspele da ih skinu, da bi posle nestali“, objašnjava Dašić.

Dokumenta nestala?

Šta je bilo sa dokumentima, nije jasno za sada, s obzirom da se APR ne oglašava. Dašić smatra da se iz svih dostupnih materijala vidi da je rekonstrukcije bilo i da je cela konstrukcija pala zbog toga što su je opteretili preko dozvoljenih vrednosti.

„Definitivno je rađeno na nadstrešnici i to je rađeno neko oblaganje pločama, ona je u suštini bila šuplja, oslanja se jednim delom na zgradu ankerima“, tvrdi ovaj inženjer.

Snimak radova na nastrešnici koja se srušila.

Video snimak: 192RS pic.twitter.com/jmLjRgssYN

— Kreni-Promeni (@KPromeni) November 1, 2024

Prema njegovom objašnjenju, konstrukcija koju su postavljali na nadstrešnicu je najverovatnije bila teška i to je dovelo do kidanja ankera u krovu.

„Izgleda kao da su se svi otkačili od konstrukcije. Čini se da ankerisanje nije bilo dobro i dovoljno, što treba tek da se vidi. Ceo sistem je jednostavan i pitanje je da li je projektant stvarno predvideo postavljanje te konstrukcije od metalnog stakla da zatori te otvore na nadstrešnici“, kaže Dašić. Kako dodaje, „ako jeste, da li je uradio odgovarajuće statičke proračune i šta je povodom toga preporučio – da li ojačavanje veze sa samom konstrukcijom zgrade, da li ojačavanje ankera, da li zamenu … Drugi korak je, šta je izvođač, ako je nešto bilo preporučeno, i primenio. I treća stvar je, da li je nadzorni organ sve to propratio“.

„Uvek postoji sveto trojstvo – izvođač, projektant i nadzor i u tom trouglu se nalazi kompletna odgovornost“, kaže ovaj inženjer. Prema njegovim rečima, svi su i poznati – CIP je bio projektant, dok je kineska kompanija China Railway International bila izvođač radova, a nadzorni organ je bio Ivan Divac, v.d. pomoćnika ministra za inspekcijski nadzor.

Kako tvrdi naš sagovornik, ne postoji građevinski projekat kod nas u poslednjih 12 godina koji je urađen na vreme, koji je koštao onoliko koliko je bilo rečeno na početku i koji nakon završetka nije morao da bude popravljan barem još jedanput.

„Na primer Grdelička klisura, koridor u Istočnoj Srbiji su morali kompletan asfalt da promene, do Sićevaćke klisure, nadvožnjak kod Niša, radove na popravci Miloša Velikog, Vesićeve kocke po Beogradu, bazen na Tašmajdanu, i mogli bismo sada da nabarajmo dugo“, navodi Dašić.