Tramp je dobio izbore na imigraciji i ekonomiji: Tribina o američkim izborima na FPN-u

Na izbor američkih građana da novi predsednik SAD bude Donald Tramp pre svega je uticala percepcija ekonomije, koja je imala veću ulogu od makroekonomskih pokazatelja. Takođe, Tramp je mnogo bolje iskoristio kampanju na društvenim mrežama ciljajući publiku koja i teži ekonomskim promenama – radničku klasu, mlade i hispano populaciju, rečeno je sinoć na tribini na temu ,,Američki izbori – šansa ili pretnja“, održanoj na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Na tribini su govorili profesor Predrag Bjelić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, docenti Stevan Nedeljković i Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka i urednik kreativne produkcije mesečnika Nova ekonomija Dimitrije Gašić.

Nedeljković se osvrnuo se na kontekst, teme i samu kampanju, kao i na kandidate izbora u Sjedinjenim Američkim Državama. On je naglasio da su kandidati u svojim kampanjama uspešno izbegavali aktuelne ratove i spoljnopolitičke teme.

,,Kada je reč o Kamali Haris, ona je imala je 12 nedelja za kampanju, što nije dovoljno da se izgradi kompletan nacionalni profil i promovišu ideje, naročito ukoliko su one drugačije od onih iz 2020. godine, koje je izneo Džozef Bajden. Kampanja Trampa je skoro pa savršeno targetirala mlade, radničku klasu i hispano populaciju koje su mu donele pobedu“, rekao je Nedeljković.

On se osvrnuo i na očekivanja prisutna kod nešto liberalnijih medija da će sada biti sumrak demokratije, ali to se nije desilo ni u periodu od 2017. do 2021. godine za vreme Trampove prve administracije.

“Tačno je da SAD nisu bile potpuno principijelne u zaštiti drugih demokratija van SAD, ali nisam baš siguran da je Bajdenova administracija to radila,” rekao je docent.

O prednostima i manama rezultata izbora po Srbiju i ostatak sveta, posebno naglasivši Vašingtonski sporazum govorio je Krstić. On je izjavio da se prilikom analize izbora treba osvrnuti na sporazume potpisane u prethodnom mandatu Donalda Trampa.

,,Vašingtonski sporazum je nastao u jednom specifičnom kontekstu koji je zapravo bila njegova kampanja za izbore 2020. godine. Trampov pristup u ovogodišnjoj kampanji je pokazao prednosti za Srbiju u pogledu postojanja direktnih kontakata sa ljudima iz njegove administracije“, rekao je Krstić.

On očekuje da će Trampova politika će na neki način biti čak liberalnija nego što je politika aktuelne demokratske administracije – kad se kaže liberalnija, biće više fokusa na ekonomske instrumente u spoljnoj politici što je u skladu sa teorijom liberalizma u međunarodnim odnosima, koja smatra da što ste više ekonomski povezani to su manje šanse da ratujete.

Prema njegovim rečima, ovo dovodi do mogućnosti za veći stepen priliva američkog kapitala u Srbiju. Krstić veruje i da će agilnije delovati u zaštiti Srba na Severu Kosova, kao i da će verovatno biti manji pritisak da se Rusija formalno sankcioniše – iako to ne znači da “Amerika i dalje neće očekivati da se Srbija postepeno distancira od Rusije”.

Negativne strane u odnosima mogu biti, prema rečima Krstića, to što bi poslovni aranžmani bili verovatno pod velom tajni i u velikoj meri povezani sa ličnim interesima aktera, što nosi veliki rizik.

Urednik kreativne produkcije časopisa ,Nova ekonomija Dimitrije Gašić, Foto: PR tim FPNPR tim FPN

Profesor Bjelić podsetio je na brojne krize koje su se događale kroz istoriju, a posebno na ekonomsku krizu 2009. godine. On je ukazao na učestalost rađanja kriza u Americi od kojih se ostatak sveta teže oporavljao, dok je ona to činila prva.

,,Od 2009. godine Amerika i Evropa su više stradale od krize nego neke zemlje u razvoju, posebno Kina. Mnogi tehnološki giganti su došli pod kapu Kine što je značajno doprinelo jačanju njene privrede“, zaključio je Bjelić.

Urednik kreativne produkcije časopisa Nova ekonomija Dimitrije Gašić istakao je značaj i veliku ulogu društvenih mreža u izbornim kampanjama. On je dodao da je marketing u ovim izborima imao veliki uticaj, ako ne i presudan.

,,Društvene mreže ne trpe ponavljanje sadržaja koji je za druge medije, a demokrate su to ovog puta masovno radile. Društvene mreže vole potencijalno viralne videe, što je Tramp iskoristio i tako privukao mlade glasače“, rekao je Gašić.

Kako je objasnio, Haris nije iskoristila pun potencijal društvenih mreža u kampanji, ali ni Tramp koji je imao bolju kampanju u obraćanju glasačima ovim putem, nije do kraja iskoristio pokušaj atentata na njega, kako bi to uradio neki domaći političar. Kako Gašić ističe, samo oglašavanje u okviru ove kampanje je koštalo oko 10 do 15 milijardi dolara, pri čemu je televizija uzela veći deo tog marketinškog „kolača“.

Moderatorka tribine bila je studentkinja Dunja Milanović iz studentske organizacije Demokratska organizacija studenata Fakulteta političkih nauka – DEMOS, koja je i organizovala tribinu.