Medijsko izveštavanje o Kini u Srbiji i Crnoj Gori pokazalo je značajne razlike u pristupu, frekvenciji i temama. Kina je u Srbiji bila prisutna u čak 58 priloga tokom septembra i 62 tokom oktobra, dok je u Crnoj Gori prisutnost Kine u medijima skoro tri puta manja. Kod nas je narativ čak 70 odsto pozitivan, dok je u „komšiluku“ pretežno neutralan, ali i više negativan nego pozitivan.
U Srbiji jedna trećina priloga (32,8 odsto) emitovana je na javnom servisu RTS, četvrtina na televiziji Prva (25,9 odsto), a na televiziji Happy (19 odsto), dok je taj broj je znatno manji – na Pinku šest priloga, odnosno 10,3 odsto i na B92 sedam priloga, odnosno 12,1 odsto.
Gledajući broj priloga u kojima se Kina spominje u okviru neke druge teme, i tamo gde je glavna tema, broj je približno jednak.
S druge strane, prilozi u kojima je Kina samo pomenuta trajali su tri sata osam minuta i 34 sekunde, a prilozi koji su se sve vreme bavili Kinom trajali su jedan sat četiri minuta i deset sekundi.
Kako BIRODI navodi, ova razlika u dinamici pominjanja u informativnim emisijama, objašnjava se događajima koji su se odvijali, posebno u septembru.
„Na Pinku je u okviru Nacionalnog dnevnika bio prilog o sastanku predsednika Vučića sa građanima u Ljuboviji povodom iskopavanja jadarita. Na tom sastanku je neko od učesnika pomenuo Kinu, a prilog je trajao 40 minuta i 10 sekundi“, navodi se u izveštaju.
Srbija: Kina kao ključni partner
Trećina tema (32,8 odsto) u kojima se pojavljuje Kina su u domenu svetskih geopolitičkih odnosa, a to su odnosi sa SAD, Rusijom i odnos prema ratu u Ukrajini.
Sledeća najzastupljenija tema su ekonomski odnosi Srbije i Kine (24,1 odsto) i na trećem mestu je politički odnosi Srbije i Kine 19 odsto.
Na televizijama poput RTS-a, Happy-a, Prve i Pinka, Kina se često predstavlja kroz ekonomske i političke odnose sa Srbijom.
Ekonomska saradnja, poput kineskih investicija u infrastrukturu i industriju, dominira prilozima.
Pretežno je dominantan narativ koji naglašava „čelično prijateljstvo“ Kine i Srbije, koje su promovisali lideri poput predsednika Aleksandra Vučića i kineskog ambasadora – što pozitivno oblikuje percepciju Kine i to sa čak 70 odsto priloga sa vidnim pozitivnim tonalitetom.
Glavni događaji koje su mediji sa pažnjom ispratili prethodnih meseci u Srbiji:
- Poseta novootvorenoj fabrici Linglong u Zrenjaninu
- Poseta Ivice Dačića Kini (Sajam investicija i Konferencija o bezbednosti)
- Uspostavljanje redovne avio-linije između Beograda i Guangdžoua i najava i budućeg leta za Šangaj
- Otvaranje Instituta Konfučije u Nišu
- BRIKS u Kazanju
- Poseta delegacije komunističke partije Kine Srbiji
- Evropska komisija inicirala istragu aplikacije TEMU – da li i na koji način kontroliše prodaju ilegalnih i potencijalno opasnih proizvoda?
U oktobru je posebno istaknut samit BRIKS-a u Kazanju, gde je Kina bila ključni akter, kao i posete kineskih delegacija i otvaranje novih infrastrukturnih projekata u Srbiji.
Crna Gora: Fokus na geopolitiku i neutralnost
Za razliku od Srbije, u Crnoj Gori je Kina značajno manje zastupljena.
Najviše priloga je zabeleženo na televizijama Nova M i Prva CG.
Kina je dominantno prisutna u kontekstu geopolitike – odnosa sa SAD, Rusijom, i ulogom u ratu u Ukrajini.
Nasuprot izveštavanju u Srbiji širi je spektar podtema koje su pokrivene, poput odnosa Kine i Severne Koreje, Tajvana, EU.
Ali, interesantno je to što je tonalitet uglavnom neutralan (70 odsto), dok je pozitivno izveštavanje znatno ređe, a negativan je čak zastupljen u vrednosti od 18 odsto.
Zanimljiv je narativ o Kini kao potencijalnom partneru Crne Gore u oblasti turizma, ali bez konkretnih akcija koje bi doprinele većoj prisutnosti kineskih aktera.
Glavni događaji koje su mediji sa pažnjom ispratili prethodnih meseci u Crnoj Gori:
- Sastanak Ministarke Crne Gore i otpravnice poslova Kine u Crnoj Gori i razgovori o pripremi Memoranduma o saradnji u oblasti turizma
- Samit BRIKS-a
Dominantni narativ u ovom periodu u crnogorskim medijima je bio da je Kina predlagač rešenja za rešavanje sukoba u Ukrajini, što je često spominjan u izveštajima o samitu BRICS u Kazanju.
Šansa i za Srbiju: Kina otvorila tržište za uvoz smrznutog voća