Deca koja piju sojino mlijeko, bademovo mleko ili bilo koje drugo mleko koje nije kravlje, u proseku su niža od svojih vršnjaka, pokazalo je istraživanje.
U studiji kanadskih naučnika učestvovalo je 5.000 dece i ustanovljeno je da su deca koja izbegavaju kravlje mleko niža od svojih vršnjaka.
Vodeći autor studije dr. Džonaton Megvajer iz bolnice Sent Majkls i njegove kolege, rezultate istraživanja objavili su u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition.
Po postojećim zdravstvenim smernicama, savetuje se da se kravlje mleko ne daje deci mlađoj od godinu dana jer je teško svarljivo.
Za one starije od godine, međutim, kravlje mleko je izuzetno korisno za razvoj mozga i kostiju jer je bogato masnoćama, proteinima i kalcijumom.
Kanadski naučnici analizirali su prehrambene navike 5.034 dece, starosti od dve do šest godina, među njima i dnevni unos kravljeg i drugih vrsta mleka.
U poređenju s decom koja su konzumirala kravlje mleko, ona koja to nisu činila bila su niža. U proseku je trogodišnje dete koje je dnevno pilo tri čaše kravljeg mleka bilo 1,5 centimetar više od deteta koje je pilo tri čaše nekog drugog mleka.
Iako studija nije bila namenjena utvrđivanju mehanizma koje uzrokuje niži rast kod dece koja ne piju kravlje mlijeko, naučnici pretpostavljaju da bi razlog mogao biti niži nivo proteina u takvim vrstama mleka.
Na primer, dve šoljice kravljeg mleka imaju 16 grama proteina, što ispunjava dnevnu potrebu trogodišnjaka za proteinima. Poređenja radi, dve čaše bademovog mleka imaju samo četiri grama proteina.