Bitkoin je tu da ostane

Kada se desio prvi veliki „hajp“ oko bitkoina i kriptovaluta generalno (veći od prethodnih), negde krajem 2017-te, verujem da nije bilo čoveka koji tada bar u prolazu nije čuo da neko pominje te čudne, nove reči i fraze. Sećam se da mi je neki taksista, ničim izazvan, rekao da ulazi u posao sa rudarenjem kripta i da je uložio novac u grafičke karte koje treba da stignu preko veze, jer ih nema u prodaji. U tom trenutku to je moglo imati dvojako značenje. Ili da je kripto konačno ušao u mejnstrim i da ga je zajednica široko prihvatila ili da je vreme za izlazak iz tog biznisa i rasprodaju silnih altkoina koji su nicali kao pečurke posle kiše. Ispostavilo se da je ovo drugo bio ispravan odgovor odnosno dobra odluka.

Već u januaru sledeće, 2018. godine ceo sistem je počeo da se urušava kao kula od karata. Zagovornici kripta su govorili da je u pitanju samo korekcija i da će se stvar već na proleće popraviti, ali bitkoin se nije vratio na 17.000 dolara naredne tri godine. A mnoge druge kriptovalute zauvek su izgubile svoju vrednost.

Iako je to novo tržište volatilnost pratila godinama, a prati ga i danas, sada, na izmaku 2024. godine možda već možemo reći da je bitkoin na neki način prošao test vremena i „da je tu da ostane“. Dugo se bitkoin kretao u granicama između 50 i 70 hiljada američkih dolara, ali poguran rezultatima izbora u SAD i drugim makroekonomskim efektima koji su već konstanta, početkom decembra 2024. probio je psihološku granicu od 100.000 USD, čime su se dokazale tvrdnje da vreme digitalne imovine tek dolazi. Dan pre probijanja ovog limita, Džerom Pauel predsednik FED-a, nazvao je bitkoin digitalnim zlatom, i dodatno ubrzao ceo proces.

Mnogima ni danas nije jasno šta je zapravo kripto imovina i kako funkcioniše blokčejn na kojoj ista počiva. Što je opravdano jer je reč o veoma kompleksnoj tehnologiji čije razumevanje podrazumeva solidnu tehničku potkovanost i informisanost.

Činjenica je da nije potrebno poznavati tehnološki aspekt kripta da bi ga posedovali i trgovali istim, međutim to nas dovodi do starog pravila da investirate samo u stvari odnosno poslove koje razumete. Možda je to razlog zašto se tradicionalni ulagač i dalje drži S&P500 indeksa i nekretnina kao primarnog izbora, koji su uvek sigurnija opcija i manje podložna nestabilnosti.

Međutim, kako vreme odmiče, polako se stvara poverenje i u digitalnu imovinu kao opciju za ulaganje, koja nosi veliki rizik ali i veliku mogućnost zarade. Na primer, ko je pre nekoliko godina kupio bitkoin, na srednji rok je mogao višestruko da umnoži svoje ulaganje. A ko je bio u stanju da izađe iz okvira saveta „uloži onoliko koliko si spreman da oprostiš“ mogao je značajno da uveća svoj kapital. Na primer, da sam početkom 2020-te u jeku pandemije imao hrabrosti da kupim bitkoin po 5.000 dolara, sada bih zaradio dvadeset puta više. Ali, moglo je da bude i drugačije. Naknadna pamet ne važi…

Inače, moja lična predviđanja iz perioda s početka ove priče, dakle iz 2017-te, su bila polovično optimistična. Smeo sam se kladiti na blokčejn kao tehnologiju i njenu budućnost, međutim nisam bio siguran u bitkoin, jer sam mislio da će ubrzo biti prevaziđen. Naročito zbog svog Proof of work-a odnosno trošenja velike količine energije i računarskih resursa za odobravanje transakcija što nije bio slučaj kod nekih, u to vreme, novih kriptovaluta.

U avgustu 2017. u autorskom tekstu za jedan portal, sam napisao da kako god da završi Bitcoin kao čudo koje je okrenulo ekonomiju naglavačke ili i sam padne u revoluciji čiji je pionir i začetnik, Blockchain kao jedinstveno i genijalno tehnološko rešenje za transferisanje digitalnog novca će ostati. I mnogi upravo u ovoj tehnologiji vide budućnost novca. I pogrešio sam. Blokčejn i dalje čeka na svojih pet minuta, ali bitkoin odoleva i uči nas da na njega moramo računati.

U međuvremenu se dakle mnogo toga promenilo. Bitkoin se i pored volatilnosti uvukao u portfolije ozbiljnih investitora, odobreni su takozvani ETF-ovi (Exchange-Traded Fund), koji omogućavaju investitorima da ulažu u bitkoin bez potrebe da ga direktno poseduju ili upravljaju svojim digitalnim novčanicima i privatnim ključevima.

Glavna prepreka, u vidu nedostatka regulative, takođe je prevaziđena u mnogim pravnim sistemima. Možemo s ponosom istaći da je Republika Srbija jedna od prvih država u Evropi koja je regulisala Digitalnu imovinu. Ubrzo nakon usvajanja Zakona o digitalnoj imovini, izmenjen je i Zakon o porezu na dohodak građana, gde je bar na papiru, osvetljen i poreski tretman kripta. Problema u praksi i dalje ima, naročito oko podnošenja poreskih prijava i utvrđivanja poreske osnovice odnosno obračuna poreza, ali bar u delu vrste poreza i poreske stope pravne nesigurnosti više nema. Takođe, svako ko želi da se bavi pružanjem usluga može proći ne tako jednostavnu proceduru pribavljanja odgovarajućih dozvola u skladu sa zakonom i otpočeti taj posao u potpuno legalnim okvirima, što je do pre nekoliko godina bila siva zona i kod nas i u većini zemalja.

Bitkoinova mlađa braća nešto kaskaju sa dostizanjem svog ATH-a (All Time High), pa na primer ETH (Itirijum) u trenutku pisanja ovog teksta još uvek nije dostigao za njega magičnih 5.000 dolara, ali sva je prilika da će bitkoin prokrčiti put i za druge tokene odnosno kriptovalute na tržištu. Bar one koji su prošli test vremena i iza kojih postoji ozbiljnija infrastruktura i poslovanje.