Srpski model privrednog rasta na izmaku: Za par godina više neće biti jeftine radne snage da privlači investicije

Privredni rast Srbije trenutno je veći nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope, međutim, model na kome se on zasniva sada je na izmaku, rečeno je na naučnom skupu održanom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Pavle Petrović, doskorašnji predsednik Fiskalnog saveta, upozorio je da se srpski model rasta zasniva ne na kvalitetu, nego na kvantitetu, odnosno prilivu kapitala i novom zapošljavanju, ali da sa stopom nezaposlenosti od osam odsto, Srbija ima još tri do četiri godine pre nego što „udari u zid“.

„U Srbiji je stopa nezaposlenosti osam odsto, a u zemljama CIE pet. To znači da će biti sve manje raspoložive radne snage koja bi mogla da podupire rast. Srbija je od 2013. do 2022. imala konkurentsku prednost u niskim platama, što je privlačilo strane investicije koje su podizale privredni rast. Međutim, od tada se smanjuje ponuda radne snage, što je uticalo na nagli rast plata, tako da su troškovi rada u Srbiji sada na nivou regiona CIE“, rekao je Petrović.

Plate u Srbiji su od 2016. nominalno više nego udvostručene – sa 375 na 840 evra, ali s obzirom na inflaciju i realno jačanje dinara, ta plata od 840 evra, odgovara zaradi od 538 evra u 2016. što je „znatno skromniji“ rast.

Srbija, kako naglašava Petrović, ubrzano gubi cenovnu konkurentnost, pri čemu u strukturi srpske privrede i dalje dominiraju tradicionalni sektori, koje ovo najviše pogađa.

Region centralne i istočne Evrope u poslednjih 20 godina prešao je na napredne, visokoproduktivne privredne grane, dok je Srbija ostala u okvirima tradicionalne privrede. Dok su balkanske zemlje članice EU uspele da smanje udeo tradicionalnih sektora u svojim privredama sa 46 odsto iz perioda do 2007. godine na 39 odsto u periodu do 2022, u Srbiji je učešće tradicionalnih sektora praktično nepromenjeno u odnosu na period pre finansijske krize – 43 odsto. U isto vreme, ovi sektori u Srbiji zapošljavaju čak 51 odsto radnika, dok je u EU taj procenat samo 30, a u balkanskim zemljama EU 46 odsto.

Drugi problem je u tome što je privredni rast Srbije rezultat državnih investicija i stranih ulaganja, dok investicije privatnih kompanija u Srbiji čak padaju kao udeo BDP-a.

To je problem i zbog toga što su ranije ulaganja u važnu infrastrukturu zaista doprinosila BDP-u, što je sada upitno kada gradimo „još više autoputeva, EXPO i Nacionalni stadion vs lokalni putevi kanalizacija, deponije, prečišćivači otpadnih voda, prosveta i odlaganje metroa“. Nova ekonomija je prethodno objavila da je država i formalno pomerila rok za završetak prve linije metroa za dve godine, nakon što je 11 puta smanjila sredstva za ovaj projekat kako bi imala dovoljno novca za EXPO.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ukazao je na to da na rast BDP-a utiču brojni faktori, od geografskih, preko istorijskih do kulturoloških, naglasivši da je Srbija 1870. godina bila na 30 odsto nemačkog dohotka, a danas je na 40 odsto.

S obzirom na vremenski razmak od vek ipo, to je znači da se Srbija praktično uopšte ne približava zapadnom standardu.

Kao jedna od glavnih prepreka bržem rastu Srbije, na skupu su apostrofirane slabe institucije, koje ne garantuju zaštitu prava ulagačima, kao i opšte društveno nepoverenje i nedostatak opcija za finansiranje ulaganja.