Šta stručnjaci predviđaju da će biti sa privredom u narednoj dekadi?

Prošle godine procenjena stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosila je 3,8 odsto, dok su procene da bi u ovoj, 2025. godini ona iznosila 4,5 odsto, a u godinama kasnije četiri odsto – što bi dovelo do toga da 2033. godine vrednost BDP-a dostigne 154,9 milijardi evra. 

Republički zavod za statistiku (RZS) izneo je predikciju ekonomskih kretanja u kome se očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od četiri odsto u narednih deset godina – do 2033. godine, kada je u planu i da se smanje trgovinski deficit i državna potrošnja, da se uvećaju investicije i da spoljna trgovina (uvoz i izvoz) postane „jača“ karika u BDP-u.

Jedan od osnovnih ciljeva u ovom scenariju jeste povećanje udela bruto investicija u osnovna sredstva sa procenjenih 24,5 odsto u ovoj godini, na 27 odsto u 2028. i 30 odsto u 2033. godini – što je prosečni godišnji rast od 6,3 odsto.

Vrednost tih investicija bi se, sa procenjenih 21,5 milijardi evra u 2024, podigla na oko 29 milijardi evra u 2027. godini, a potom na 46,9 milijardi evra u 2033. godini.

Pritom bi se udeo bruto domaće štednje u bruto investicijama, sa procenjenih 54,2 odsto u 2024, „popeo“ na 55,2 odsto u 2027. i na 60,3 odsto u 2033. godini.

Takođe, RZS ocenjuje da je moguće ostvariti i smanjenje državne potrošnje – te bi tako u BDP-u sa procenjenih 17 odsto 2024. godine taj iznos došao na oko 15 odsto 2033. godine.

Kao jedna od nama veoma bitnih komponenti BDP-a ističu se uvoz i izvoz za koje se predviđa povećanje udela sa procenjenih 59,5 odsto u 2024. na 65 odsto u 2033. godini u BDP-u.

Gledajući druge makroekonomske pokazatelje, prema poslednjim procenama RZS-a, inflacija je u prošloj godini bila 4,7 odsto, a u naredne dve godine se procenjuje da će projektovana stopa inflacije biti 3,5 odsto, a u 2027. godini bi potencijalno iznosila 3,3 odsto.

Nakon toga, projektovana stopa inflacije će biti oko tri odsto i očekuje se da će ostati nepromenjena do kraja predviđenog perioda (2033).

Prema osnovnom scenariju, kurs bi bio relativno stabilan i dao bi prosečno godišnje depresiranje dinara od ne više od 0,5 odsto do 2033. godine.

Takođe, projektovano je da će u periodu 2024–2033. neto priliv od stranih direktnih investicija izneti skoro 61 milijardu evra.

RZS pripremio i pesimistični scenario

U odnosu na optimistični scenario, RZS je pripremio i alternativni, pesimistični scenario, sa ciljem da se ukaže na opasnosti i rizike ukoliko bi u narednom desetogodišnjem periodu bio projektovan niži ekonomski rast.

Te tako, usled niže prosečne godišnje stope realnog rasta BDP-a u periodu od 2024. do 2033. – sa četiri odsto na 2,2 odsto, mogućnosti porasta potrošnje bile bi ograničene na 3,1 odsto godišnje umesto 4,2 odsto.

Tako bi, u 2033. godini BDP u nominalnom iznosu, umesto 154,9 milijardi evra, iznosio 128,3 milijarde evra, što predstavlja gubitak od 26,6 milijarde evra.

Kumulativno, rast BDP-a bi u alternativnom scenariju iznosio 24,7 odsto, što je za 23,8 procentna poena manje nego u osnovnom scenariju. Shodno tome, u osnovnom scenariju, realno iskazan BDP (u stalnim cenama, 2022=100) bio bi, u periodu 2024–2033, povećan za 28,8 milijardi evra, dok bi u alternativnom scenariju to povećanje iznosilo samo 6,5 milijardi evra.

Detaljnije gledano, prosečni godišnji rast u periodu od 2024. do 2033. bi iznosio 2,2 odsto, s tim što bi se maksimalna stopa rasta (procenjenih 3,8 odsto) ostvarila u ovoj godini, nakon čega sledi smanjenje na 2,5 odsto u 2025. godini.

Potom, u 2026. godini sledi dalji pad, na dva odsto – te bi ova stopa trebalo da ostane nepromenjena do 2033. godine.

Suprotno optimističnom planu, može doći i do održavanja udela potrošnje države u BDP-u na 17 odsto u toku narednih desetak godina, dok bi moglo doći i do smanjenja udela izvoza robe i usluga u BDP-u, sa procenjenih 59,5 odsto u 2024. na 55 odsto u 2033. godini.

Isto tako, očekuje se i rast deficita tekućih transakcija u platnom bilansu sa procenjenih 4,5 odsto u 2024. na 6,2 odsto BDP-a u 2033. godini.

„Projektovana niska prosečna godišnja stopa rasta BDP-a od 2,2 odsto, kombinovana sa porastom svih oblika potrošnje, neminovno vodi porastu inflacije i slabljenju dinara. Takav scenario ne bi mogao da se realizuje na duži rok, jer bi već u 2028. godini došlo do dramatičnog smanjenja deviznih rezervi i taj trend bi se nastavio do kraja projekcionog perioda. Usled toga, nivo deviznih rezervi bi sa početnih šest meseci pokrića uvoza pao na oko tri meseca“, navodi se u izveštaju RZS.

Alternativa trošenju deviznih rezervi za pokriće nedostajućeg priliva jeste zaduživanje po visokoj ceni, a rezultat toga jeste „pucanje“ eksterne likvidnosti usled visokih kamatnih stopa.

Gledajući na dugi rok, eksterna solventnost zemlje se pogoršava – konkretno, učešće spoljnog duga u izvozu robe i usluga dostigao bi nivo od 115,5 odsto u 2033. godini, a učešće spoljnog duga u BDP-u bi iznosilo oko 63,5 odsto.

Vučić: Stambeni krediti kreću od marta 2025, za mlade od 20 do 35 godina