Pavićević: Mediji u Srbiji služe da produkuju paralelnu stvarnost

Direktorka beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević izjavila je da mediji u Srbiji služe da produkuju „paralelnu stvarnost u službi duha vlasti u kojoj se nalaze“.

„Devedesetih su mediji služili za inspirisanje i krivotvorenje postojećih stvari, a danas oni proizvode paralelnu stvarnost i kič u službi duha vremena i duha vlasti u kojoj se nalaze“, rekla je Pavićevićeva na konferenciji In Retrospect u Novom Sadu. 

Ona je ocenila da je situacija u medijima u Srbiji takva da interesne grupe više ne moraju ni da „pozivaju telefonom urednike“, jer svako sam zna šta i kako treba da radi. Kako je objasnila, kada mediji počnu ispred imena i prezimena ljudi da pišu njihovu nacionalnost, oni već pripremaju rat među njima, a zapravo je to nacionalno zaoštravanje „izgovor za veliku ekonomsku pljačku“. 

Novinarka Danica Vučenić rekla je da su mediji devedesetih godina odigrali nečasnu ulogu u dešavanjima vezanim za rat u bivšoj Jugoslaviji, ali se do danas nisu ni minimalno suočili sa načinom na koji su novinari doprineli ratnim zločinima. 

„Bilo je pokušaja pokretanja određenih postupaka koji nisu uspeli, ta istraga je na samom početku bila osuđena na propast“, rekla je Vučenićeva. 

Prema njenim rečima, terminologija devedesetih u medijima u Srbiji, a posebno u odnosu na Hrvate ili Albance s kojima su tokom devedesetih trajali žestoki sukobi, identična je današnjoj, iako je kontekst drugačiji. 

„Mediji su slika društva i ne mogu biti bolji nego što je samo društvo, pa i danas u narativu imamo ‘ustaše’ ili ‘džihadiste’ ili ‘balije’… Naša tužna i ružna medijska slika ista je kao devedesetih“, dodala je Danica Vučenić.

Istraživačica Arhiva Srpskog nacionalnog vijeća iz Hrvatske Nina Čolović rekla je da je situacija u medijima u toj zemlji vrlo slična kao i u Srbiji, ali da se „nasilje dešava u rukavicama“. 

„Zbog EU i svih dokumenata koje potpisujemo, nasilje prema drugom i drugačijem se dešava u rukvicama, a u pozadini i dalje deluju mehanizmi koji su na snazi bili i devedesetih“, ocenila je Čolović. Prema njenim rečima, solidarnost i sloboda govora se u Hrvatskoj nalaze na internetu i najčešće u neprofitnim medijima, koji su „na klimavim nogama“. 

„Zbog svoje kritike oni nemaju podršku države, pa se borba za opstanak u manjinskim zajednicama, ali i u kritički nastrojenim medijima dešava paralelno“, kazala je Nina Čolović. 

Novinarka Marina Fratucan ocenila je da uprkos svemu ipak postoji otpor novinarske profesije prema povratku u narativ devedesetih, ali ida je taj otpor „još uvek tiši od mejnstrim medija“. 

„Imali smo prošle godine veliku pobunu Pokreta Podrži RTV protiv povratka Javnog servisa Radio televizije Vojvodine na staru uređivačku politiku, ali izgleda da danas to nema velikog ođeka“, kazala je Fratucanova. 

Konferenciju „In Retrospect“ u Novom Sadu organizuje Vojvođanski građanski centar i organizacija „Inter Alia“ iz Grčke. Konferencija je okupila medijske stručnjake, studente i aktiviste koji se bave kulturom sećanja i medijima u postkomfliktnim društvima na prostoru bivše Jugoslavije, ali i EU.