Srbi dižu kredite da bi išli na letovanje

Iako leti uglavnom mnogo poslova jenjava, bankarima ni tada ne manjka posla, jer ,mnogi podižu kredite za letovanje.

Svi koji su nekako uspeli da izmire tekuće obaveze aranžman će platiti čekovima na poček, a za džeparac tu je keš kredit. Kamate su nikad niže, a mnogi će do odmora na moru stići uz refinansirajuće zajmove, odnosno prepakovaće stari kredit uz povoljnije uslove i uzeti još malo novca – pa na put.

Na gotovinske pozajmice kod banaka kamate su uglavnom ujednačene, pa ako žele da im nešto više novca ostane u novčaniku, klijenti bi trebali da obiđu banke i pronađu onu s najnižim troškom provizije. 

„Leto je period kada se uzima najviše gotovinskih kredita“ – kaže dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije Dr Lazar Vrkatić u Novom Sadu. 

Dodaje da je očigledno da se građani letovanja teško odriču i to čine samo ako moraju. 

„Potroščaki krediti koji bi se namenski koristili baš za leto nisu zanimljivi, a keš krediti su univerzalni, bilo da se letovanje plaća agenciji ili se ide u sopstvenom aranžmanu“, navodi. 

Podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije govore da su za prvih pet meseci ove godine klijenti bankama dugovali 830,80 milijardi dinara. Najveći deo te sume otpada na stambene zajmove – 387,51 milijardu dinara. Za gotovinske kredite duguje se 282,95 milijardi dinara, a za refinansirajuće 84,16, odnosno zajedno 367,09 milijardi dinara. To već samo po sebi govori koliko su ovi zajmovi popularni. Za razliku od stambenih kredita, koji se vraćaju u roku i do 30 godina, rok otplate za gotovinske i refinansirajuće kredite je na tri do pet godina, odnosno oni se stalno obnavljaju. 

Oni koji žele da podignu gotovinski kredit prvo treba da pogledaju šta nudi banka kod koje imaju račun jer je za klijente banke često kamata niža, a provizije nema. Klijenti mahom biraju dinarske kredite jer nema obaveznog učešća, a i kamate su desetak odsto. 

Kretanje kamate za dinarske kredite zavisi od referentne kamatne stope. Na osnovu nje se kasnije formira belibor i visinu kamata za dinare banke prema tome štimaju. Ova stopa, koju određuje Narodna banka Srbije, već poduže iznosi četiri odsto, a po Vasiljevićevim rečima, može se dogoditi da ova stopa malo padne ili ostane na istom nivou, ali veće promene ne treba očekivati.