Ko odlučuje o ispitnim rokovima tokom blokade i da li je održavanje ispita uopšte legitimno?

Fakulteti Univerziteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, kao i nekolicina visokoobrazovnih institucija i srednjih škola širom Srbije i dalje su u blokadi. Kako je nova godina počela, aktuelna tema je održavanje ispitnih rokova u januaru, koji bi, u normalnim okolnostima, uskoro trebalo da počnu. Stav većine fakulteta i visokih škola je da održavanja roka za sada nema, jer je blokada potpuna. Međutim, dekan Medicinskog fakulteta u Nišu odlučio je da će se rok ipak održati, a na zvaničnom sajtu Pravnog fakulteta u Novom Sadu, nakon završene prijave ispita, objavljeno je saopštenje u kome se navodi da će „fakultet, u skladu sa zakonom, radi ostvarivanja prava studenata garantovanih Ustavom i zakonom, obezbediti nesmetano održavanje ispita u bezbednim uslovima“.

Na Instagram stranici Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu takođe je, do pre nekoliko dana, trajala prijava ispita za januarski rok. U objavi se navodi da će „rok biti održan u skladu sa okolnostima vezanim za blokadu“.

Studenti ovog fakulteta su naveli da se „ispitni rok ne održava, prijava je čisto tehnička, jer mora da se raspiše,  ali roka neće biti isto kao na Pravnom (Pravni fakultet u Novom Sadu) na kom je bila prijava ispita, ali nema roka“.

Studenti Medicinskog fakulteta oglasili su se povodom odluke dekana Aleksandra Mitića da se januarski ispitni rok održi. U svom saopštenju oni navode da „dekan našeg fakulteta nije u potpunosti prepoznao našu borbu i zajednički cilj, te je ponudio “rešenje” koje je trenutno na snazi –  garancija da će sve predispitne obaveze, kao i ispitni rokovi biti nadoknađeni svim studentima u blokadi„.

Student Medicinskog fakulteta u Nišu Dušan Tasić rekao je za Novu ekonomiju da do održavanja narednog plenuma, koji je planiran za 15. januar, studenti nemaju odluku o preuzimanju narednih koraka nakon dekanove odluke.

„Fokus roka je za apsolvente, ne postoji ni jedan način da ovaj rok bude legitiman za ostale studente, jer niko nije ispunio svoje predispitne obaveze i samim tim ne može da overi semstar, što je bio i zaključak razgovora sa dekanom, koji se dogodio pred poslednji plenum.  Dekan je potpisao papir na kome piše da studenti neće snositi nikakve posledice i da će im sve predispitne obaveze, kao i rokovi, biti nadoknađeni po završetku blokade“, kaže Tasić.

Da li je polaganje ispita legitmno?

Kako bi održavanje ispita uticalo na blokade i da li je prijava ispita neophodna pitali smo docenta Fakulteta političkih nauka Nikolu Beljinca.

Beljinac je za Novu ekonomiju komentarisao odluke gore navedenih fakulteta o održavanju ispitnih rokova. On kaže da prijava ispita ne implicira nužno da će ispitni rok biti održan u predviđenom roku od nekoliko nedelja, kao što je redovna praksa.

„Na primeru pandemije kovida naučilo smo da ispiti ne moraju biti održani onda kada su planirani. Na početku vanrednog stanja u martu 2020, planirani apsolventski rok na Fakultetu političkih nauka, nije održan kada je planiran, ali su prijave redovno ispunjene. Rok je održan nekoliko meseci kasnije ali se idalje zvao „martovski rok“. Te prijave koje popunjavaju studenti određenih fakulteta samo znače da će se „januarski rok“ održati, ali ne mora da znači da će biti održan sada. S te strane, mislim da je sasvim u redu da studenti prijavljuju ispite i nastavljaju blokade. Pravilnici svih fakulteta u Srbiji generalno propisuju šest redovnih rokova, a za vreme održavanja su obično fleksibilni, te mislim da će se ispiti održati kada se za to steknu uslovi bez obzira na prijave“, objasnio je Beljinac.

Na istom primeru objašnjava i legitimnost polaganja ispita tokom blokade.

„Za vreme kovida su mnoge predispitne obaveze modifikovane, dodate u gradivo za ispit, što takođe mogu da očekujem u ovoj situaciji, nakon što se blokade završe. Sa druge strane, nisam siguran koliko je to izvodljivo za nauke koje zahtevaju praktičan deo nastave“, dodao je.

Odluku dekana Medicinskog fakulteta u Nišu, Beljinac smatra neuporedivom sa odlukom studentskog plenuma, jer je, kako navodi, „suština blokade da stvari ne funkcionišu na redovan način“. Studentski plenum je, kako objašnjava, „vanpravni element, ali je u faktičkom smislu njegova odluka u ovoj situaciji snažnija, legitimnija“.

Beljinac dodaje da ukoliko ispiti budu održani tokom blokade voljom studenata „takva promena ne bi poremetila demokratiju unutar studentskih blokada, iako bi joj verovatno dodala neku novu dimenziju, ali da takva odluka doneta spolja, od strane dekana ili Veća, svakako predstavlja izazov za dalji tok blokada“.

Na internetu je osvanula i onlajn peticija sa dva zahteva – uklanjanje blokade fakulteta i održavanje januarskog ispitnog roka.

Navodi se sledeće – „Mi, studenti, izražavamo svoje nezadovoljstvo trenutnom situacijom u vezi sa blokadama fakulteta koje ometaju našu akademsku godinu i tražimo hitnu reakciju nadležnih organa. Naš glavni cilj je osiguranje prava na obrazovanje i neometano polaganje ispita“.

Autor peticije, koji je za sada nepoznat, do objavljivanja ovog teksta nije odgovorio na pitanja Nove ekonomije.