Kupovina državnih hartija od vrednosti – prilika ili ne?

Republika Srbija će tokom 2025. i 2026. godine emitovati dinarske obveznice u visini od 120 milijardi dinara (nešto preko milijardu evra), sa rokom dospeća 10 i po godina i kamatom od 5,25 odsto godišnje, uz polugodišnju isplatu kupona.

Ministarstvo finansija će 23. januara na berzi ponuditi obveznice u vrednosti od 30 milijardi dinara. Vrednost jedne državne obveznice je 10.000 dinara, što omogućava i manjim ulagačima da se prijave za kupovinu. Ilustracije radi, u decembru je NIS emitovao obveznice, ali je vrednost obveznice bila minimum 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Prednosti i mane ulaganja u obveznice

Državne hartije predstavljaju veoma pogodan način za dugoročan plasman sredstava. Država je siguran platiša (ako ništa drugo, jer kontroliše štampanje dinara), obveznice nude fiksan prinos od 5,25 odsto godišnje za ceo period.

Rizik kupovine državnih obveznica na ovako dugačak rok je u inflaciji, koja može da „pojede“ prinos ukoliko se otme kontroli. Drugi rizik je u slučaju devalvacije dinara. Sa druge strane, kamata na uloge koji su oročeni u valuti je dosta niža od kamate na obveznice, tako da se tu može „amortizovati“ gubitak (ili deo gubitka) vrednosti.

Za razliku od klasičnog oročavanja, obveznice imaju prednost jer se sa njima može u svakom trenutku slobodno trgovati preko berze. Šta to znači?

Ukoliko investitoru zatrebaju sredstva, on jednostavno može da proda svoje obveznice preko berze. Naravno, prilikom prodaje preko berze, investitor može da ostvari i kapitalni dobitak (da obveznice proda skuplje nego što ih je platio) ili kapitalni gubitak. Razlika u odnosu na štednju u banci je jasna; kada se raskida ugovor o oročenju pre roka, po pravilu banka ne obračunava kamatu.

I na kraju, na državne obveznice na plaća se porez na kapitalnu dobit, dok se recimo za obveznice koje je NIS izdao plaća porez. Doduše, obveznice NIS-a su bile uz prinos (kamatu) od 6,5 odsto, ali kada se uračuna porez, efektivna kamata je bila oko 5,5 procenata godišnje.

Kako kupiti državne obveznice?

Da bi fizičko ili pravno lice kupilo obveznice, potrebno je da ima otvoren račun pri Centralnom registru hartija od vrednosti (ukoliko ga već nije otvorio). To može da se uradi preko brokera ili banke koja ima brokersko ovlašćenje uz podnošenje lične karte (za fizičko lice) i potpisivanje nekoliko papira, dok pravno lice mora da dostavi na uvid izvod iz registra, obrazac overenih potpisa i lične karte osnivača. Tom prilikom se zaključuje i ugovor sa brokerom o pružanju brokerskih usluga, u kome se nalazi i naknada koju broker naplaćuje prilikom trgovanja na berzi. Preporuka je da se pre zaključivanja ugovora proveri visina naknade, jer se ona razlikuje između brokerskih kuća; kod pojedinih brokera može se i pregovarati o visini naknade.

To je samo prvi korak: da bi se trgovalo sa hartijama od vrednosti, potrebno je da se u poslovnoj banci otvori i poseban namenski račun za trgovinu hartijama od vrednosti; obveznicama (i akcijama) ne može se trgovati preko redovnog tekućeg računa. Ova procedura je malo komplikovana, ali se radi samo jedanput. Preko tog računa može se trgovati ne samo državnim obveznicama već i akcijama i drugim hartijama od vrednosti na berzi.

Da bi se obveznice kupile, posle deponovanja novca na namenski račun, potrebno je izdati odgovarajući nalog brokeru o uslovima kupovine obveznica. One se prodaju po principu aukcije, odnosno, samo oni koji daju najpovoljniju ponudu će moći da kupe akciju. O detaljima najbolje je da se zainteresovani konsultuju sa brokerom pre nego što izdaju nalog: obaveza brokera je da uputi klijenta u detalje trgovanja sa obveznicama.

Koliko je do sada država plaćala kamatu na obveznice?

Država već duže vreme emituje obveznice; za obveznice emitovane u septembru 2023. godine koje dospevaju za 12 godina stopa prinosa je 6,2 odsto godišnje, a za desetogodišnju obveznicu emitovanu u julu 2023. godine prinos je 5,25 odsto, dok je za osmogodišnju obveznicu izdatu u martu 2024. godine prinos šest procenata.

Ministarstvo finansija očigledno računa da će investicioni rejting koji je dobila Srbija da „obori“ stopu prinosa u odnosu na prošlu godinu. Pitanje je koliko će da bude uspešna aukcija, obzirom da je u prethodnih nekoliko nedelja došlo do skoka prinosa na obveznice SAD i Velike Britanije koje su oko 4,8 odsto za desetogodišnje obveznice.