Katimerini: Evropa sve ranjivija na poremećaje u isporuci gasa, Grčku brine energetska uloga Turske

Evropsko energetsko tržište postaje sve ranjivije na svaki poremećaj isporuka prirodnog gasa, a Grčka je zabrinuta zbog zavisnosti od plavog energenta koji dolazi iz Rusije i sve veće uloge Turske u snabdevanju Evrope, piše danas grčki provladin dnevnik Katimerini.

Uloga Turske kao tranzitne zemlje za gas je posebno porasla otkad je Ukrajina nedavno obustavila tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije, piše dnevnik dodajući da „nije slučajnost da se Bugarska zato obratila tuskom snabdevaču Botašu kako bi se nadomestio gas koji inače dobija iz Azerbejdžana“.

Evropsko tržište je u poslednje vreme fokusirano na obnavljanje snabdevanja azerbejdžanskim gasom koji u Evropu stiže preko Turske, piše grčki list.

Međutim, isporuke azerbejdžanskog gasa obustavljene su početkom januara zbog kvara opreme najvećeg azerbejdžanskog gasnog polja Šah Deniz u Kaspijskom jezeru.

Britanska kompanija Britiš petroleum koja upravlja platformom na polju Šah Deniz, saopštila je da se ubrzano radi na otklanjanju kvara i da će gas ponovo početi da teče 15. januara.

Gas sa tog polja stiže preko Turske u Grčku, a zatim se preko Trans-jadranskog naftovoda TAP trasportuje dalje u Italiju i druge evropske zemlje, prenosi Beta.

Istovremeno gas iz TAP preko Interkonektora Grčka-Bugarska (IGB) stiže u Bugarsku, a preko nje i u Srbiju.

Izvori iz DESFA, grčkog operatera transporta gasa, rekli su za Katimerini da na grčkom tržištu nema problema pošto je potražnja pokrivena prirodnim tečnim gasom iz LNG terminala Revitusa, i novog plutajućeg terminala u Aleksandropolisu.

Grčka je, po pisanju Katimerinija, ipak zabrinuta jer je veoma zavisna od ruskog gasa koji je 2024. godine činio 57% njenog ukupnog uvoza. Još veća zabrinutost u Atini vlada zbog zavisnosti od Turske.

Mogući prekid operacija gasovoda Turski tok imao bi direktne posledice i to ne samo na cene, nego i na snabdevanje grčkog tržišta.

Gotovo potpuni prekid snabdevanja Zapadne Evrope ruskim gasom dogodio se 2022. godine, kada je većina članica EU odbila zahtev ruskog Gazproma da gas plaćaju u rubljama.

Do 2024. godine udeo ruskog gasa u evropskoj poptrošnji pao je na svega osam odsto jer su najveći uvozinci, poput Nemačke, uspeli da nađu nova tržišta, podsetio je početkom godine američki spoljnopolitički magazin Forin polisi (FP).

Ruski gas je ipak, preko Ukrajine nastavio da teče u EU, a najveći korisnici bili su Slovačka, Mađarska, Austrija, Grčka i Italija.

Azerbejdžan je Bugarsku snabdevao sa tri milijarde kubnih metara godišnje, ali su isporuke obustavljene 7. januara. Srbija je preko Bugarske dnevno dobijala 1,7 miliona kubnih metara gasa iz Azerbejdžana.

Po zvaničnim podacima koje je 15. januara objavila azerbejdžanska novinska agencija APA.az, Azerbejdžan je 2024. godine proizveo nešto više od 50 milijardi kubnih metara gasa. Od toga su 25,2 milijarde kubnih metara izvezene.

Srbiji još pet miliona kubika gasa iz Rusije po ceni nižoj od tržišne