Šta je „fridgescaping“, novi trend u svetu i kako treba čuvati hranu u frižideru?

Na društvenim mrežama trenutno jedan od popularnijih trendova je i tzv. „fridgescaping“, pokušaj da snimite i pokažete drugima da vaš nekada dosadan frižider može da bude i estetski privlačan – tako što ćete što pažljivije rasporediti namirnice. Način na koji čuvate namirnice u frižideru, međutim, nije bitan samo zbog estetike, već i zbog bezbednosti hrane.

Evo nekih saveta kako da organizujete svoj frižider i kako da zaštitite hranu od bakterija i duže je održite svežom.

Za početak, ne punite frižider do vrha…

Pretrpan frižider je pod velikim opterećenjem, a preopterećeni i pretrpani uređaji češće otkazuju, objašnjava Darin Detvajler, stručnjak za bezbednost hrane i vanredni profesor na Koledžu za profesionalne studije Univerziteta Northeastern, za portal SELF.

To ne samo da može da ugrozi sam frižider, već i hranu u njemu.
Kada su namirnice previše nagurane, nema dobre cirkulacije vazduha unutra, što može dovesti do povećanja temperature preko bezbedne granice od 4 stepena Celzijusa, upozorava Martin Baknavidž, magistar nauka i viši saradnik za bezbednost hrane na Univerzitetu Pensilvanije.

Koliko god primamljivo bilo iskoristiti neverovatne popuste u supermarketu, kupovina kvarljivih namirnica na veliko zapravo „nije dobra sa stanovišta bezbednosti hrane“.

Detvajler objašnjava da treba da se razmišlja o kupovini namirnica samo za jednu nedelju unapred.

Redovno se rešavajte viška

„Važno je da se redovno vodi računa o tome šta je u frižideru“, opominje Baknavidž.

On savetuje da se povremeno pregleda frižider kako bi se uverili da ne krije stare, istekle ili sumnjive proizvode.

„Ako ih pronađete, bacite ih. USDA ima praktičnu tabelu koja prikazuje maksimalno vreme skladištenja za različite vrste hrane. Na primer, kuvani ostaci obroka mogu stajati u frižideru najviše četiri dana, dok sirovo meso, živinsko meso, ne bi trebalo čuvati duže od dva dana“, napominje on.

Detvajler savetuje da zapišete datum isteka roka trajanja velikim, upadljivim slovima negde na ambalaži kako biste ga lakše zapamtili.

„Najbolje mesto za to je na vrhu poklopca“, savetuje on.

Osnovne namirnice na vidljivo mesto

Kada je reč o redosledu konzumiranja hrane iz frižidera, postoje osnovna pravila – prvo što ste stavili unutra, prvo se troši, sveže ide pre zamrznutog; a starije pre novijeg.

Da biste sebi olakšali, postavite kvarljive proizvode poput ribe, ostataka obroka i naseckanog mesa na istaknuto mesto u frižideru kako biste to potrošili pre nego što propadne, savetuje Baknavidž.

Ako su namirnice koje morate što pre da potrošite duže nego što ste planirali u frižideru, skuvajte ih ili ih prebacite u zamrzivač. U suprotnom, velika je verovatnoća da će propasti.

„Zamrznite ih pre nego što postanu neupotrebljive. Tako bar imate šansu da ih iskoristite kasnije,“ savetuje Baknavidž.

Šta ide na donju, šta na gornju policu?

Pošto sirove namirnice mogu imati u sebi štetne bakterije koje izazivaju bolesti, postavljanje na donju policu osiguraće da njihovi potencijalno zaraženi sokovi ne iskapaju na drugu hranu ispod.

Dodatna zaštita je neophodna – recimo, takvu hranu bi trebalo staviti u zatvorenu plastičnu posudu ili kesu, ili makar na tanjir s malo podignutim ivicama.

Na gornje police treba staviti salate, voće, napitke, ostatke hrane, prethodno kuvane mesne proizvode – sve što možete odmah pojesti bez dodatne pripreme.
Ovo je suprotno od pravila za meso: pošto gotove namirnice ne zahtevaju dalje kuvanje, „najmanje je verovatno da će izazvati unakrsnu kontaminaciju, pa ih je bezbedno držati iznad ostalih proizvoda“, kaže Detvajler.

Podelite hranu na manje porcije

Pre nego što sveže kuvanu supu ili neko drugo jelo stavite u frižider – savet stručnjaka je da treba sačekati da se malo ohladi.

Predlog je i da se veća količina podeli u manje, pliće posude i tako čuva u frižideru. To će, kako je objasnio Detvajler, maksimizirati površinu prenosa toplote i ubrzati hlađenje.

Mleko i jaja nisu za vrata

Ne stavljajte mleko i jaja u vrata frižidera, čak i ako savršeno pristaju tamo, kaže Detvajler.

Pošto su vrata frižidera stalno izložena temperaturnim promenama -svaki put kada ih otvorite – sve što se tamo nalazi podložnije je potencijalnim problemima zbog tih varijacija temperature, posebno brzom razmnožavanju bakterija i smanjenju roka trajanja.

Umesto toga, mlečne proizvode i upakovane namirnice čuvajte na srednjim policama, savetuje Detvajler.

Ipak, prostor na vratima ne mora ostati prazan – može da se iskoristi za proizvode sa konzervansima, poput začina, preliva za salate, pića, sve ono što je otpornije na temperaturne promene.

Držite voće i povrće odvojeno

Ako možete, pokušajte da ne stavljate voće i povrće zajedno. Neke vrste – poput jabuka, avokada, banana, paradajza i breskvi – emituju gas etilen, koji ubrzava sazrevanje i propadanje.

Druge namirnice su, s druge strane, posebno su osetljive na taj gas, naročito povrće – paprike, krastavci i zelje, na primer. Da biste sprečili prerano kvarenje, odvojite ove dve grupe u različite fioke u frižideru.

„Voće bi trebalo da ide u fioku za voće, a povrće u fioku za povrće“, kaže Baknavidž.

Fioka za povrće treba da ostane zatvorena kako bi zadržala vlagu, napominje on, dok fioka za voće treba da ima protok vazduha kako se gas ne bi zadržavao unutra.

Osim toga što treba da držite voće i povrće odvojeno, Detvajler savetuje i da ih čuvate u prozračnim kesama, na primer, mrežastim – kako biste održali njihovu svežinu i sprečili pojavu buđi.