USAID: Potrebno bolje rešenje za finansiranje mikro, malih i srednjih firmi u Srbiji

Potrebno je bolje rešenje za finanasiranje mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP) u Srbiji gde ona stvaraju samo 32 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok u Mađarskoj, Hrvatskoj, Češkoj i druge daju 50 do 60 odsto, rekla je danas direktorka američke Agencije za razvoj (USAID) Dragana Stanojević.

Ona je na okruglom stolu o nebankarskim izvorima finansiranja Projekta USAID za bolje uslove finansiranja rekla da je za brži ekonomski razvoj Srbije neophodno kreditno podstaći poslovanje MMSP koja čine 99,5 odsto ukupnog broj kompanija i usvojiti zakon o nebankarskim finansijskim institucijama.

„Mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji gde radi 65 odsto zaposlenih, teško dobijaju bankarske kredite pa bi donošenje tog zakona omogućilo da dodju do novca za finansiranje i razvoj poslovanja“, rekla je Stanojević.

Anketa koju je u 1.000 preduzeća sproveo USAID u Srbiji pokazala je da 68 odsto preduzeća ne koristi pozajmice, a 87 odsto ispitanika se izjasnilo da koriste novac iz sopstvenih izvora.

Po proceni Evropske investicione banke (EIB) kako je saopšteno na skupu, na svakih 100 miliona evra uloženih u mikro, mala i srednja preduzeća BDP se povećava za 150 miliona evra.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da za razvoj malih i srednjih preduzeća potrebne „specifične politike, a jedna od njih je i usvajanje zakonskog osnova za formiranje nebankarskih finansijskih institucija“.

„Desetak godina u Srbiji traje rasrava oko toga da li da se dozvoli poslovanje nebankarskih finansijskih institucija i ništa nije rešeno jer privrednici ne vrše pritisak na političare da donesu odgovarajuće zakone“, rekao je Arsić.

On je dodao da nisu tačne priče o tome da te institucije nose veće rizike od banaka.

„Rizici postoje kao i kod banaka, ali su gubici manji u slučaju da se pozajmice ne vrate“, rekao je Arsić.

Sandra Rodić, stručnjak Projekta USAID za bolje uslove finansiranja, rekla je da je „Srbija jedina evropska zemlja u kojoj se privreda finansira gotovo isključivo zaduživanjem kod komercijalnih banaka koje predstavljaju preko 90 odsto finansijskog sektora u Srbiji“.

Ona je istakla da bi usvajanje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama omogućilo da se u periodu od četiri godine plasira oko 870 miliona evra mikrokredita u domaću privredu.

To ulaganje bi prema njenim rečima otvorilo 100.000 radnih mesta u Srbiji.

Dodala je da bi se MMSP posle usvajanja tog zakona mogla finansirati preko mikrokreditnih institucija kao što su „kraudfanding“ finansiranje (Crowd-funding) koje podrazumeva pozajmljivanje od velikog broja ljudi u manjim iznosima, preduzetničkim kapitalom, odnosno prodajom vlasničkog udela, kreditnom unijom ili udruživanjem novca više preduzetnika radi pomoći članova unije.