Oprez kada se javljate na oglase za posao da ne postanete žrtva trgovine ljudima

Sanja Kljajić iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima kaže da svaka ozbiljna ponuda za posao podrazumeva stabilan telefon i adresu. 

„Ako imate samo gmail adresu to pokazuje da postoji neki rizik. Svaki privatan oglas iza koga ne stoji firma je rizičan, naročito ako ne može da se proveri u registru“, dodaje ona.

Sanja Kljaić kaže da je siromaštvo inicijalna kapisla za trgovinu ljudima i da pogađa sve zemlje, ali manje one gde je standard viši.

„Bio je oglas u kome porodica s malim detetom traži ženu za pomoć u kući, gde su žene posle razgovora telefonom otišle u Sloveniju… Bolje su prošle one koje su imale neki novac kod sebe, imale kontakt s porodicom, oduziman im je i mobilni, pa su mogle jednom nedeljno da se javljaju i to samo u prisustvu gazdarice. Za taj slučaj se vodi sudski postupak“, kaže ona.

Kljajić, međutim, ističe da nije potrebno plašiti ljude pričom, ali, naglašava da svaka privatna varijanta nosi određeni rizik i da zato mora da se razmišlja kako da se taj rizik umanji.

„Pre svega da budete u kontaktu s porodicom, kopija ličnih dokumenata, novac uvek treba da imate sa sobom“.

Pošto se ponavljaju oglasi i agencije, informacija je nabolji put do prevencije, savetuje Katarina Ivanović. Ukoliko ne mogu da prepoznaju rizične oglase, građani mogu da se jave na telefon 011/785-00-00.

Udruženje Astra navodi da je u Srbiji je do sada identifikovano 136 žrtava radne eksploatacije, dok je putem SOS telefona identifikovano 77 žrtava.

Među ovim ljudima, dominiraju radno sposobni muškarci eksploatisani u građevinskoj industriji, na sezonskim poslovima branja voća ili za rad u fabrikama, ali bilo je i slučajeva žena koje su doživele radnu eksploataciju na poslovima kućnih pomoćnica, negovateljica starih i na poslovima čuvanja dece.

„Da se fokusiramo na potencijalno rizične ponude, javlja nam se najviše građana koji idu na sezonsko branje voća. Možemo da vidimo na osnovu ponude na internetu koliko je rizična. Možemo da vidimo koje su prevare. Građani ne bi trebalo da prihvataju ponudu za posao, ukoliko ne stupe u kontakt s poslodavcem“, kaže koordinatorka Astre Katarina Ivanović.

Ivanović kaže da u Astri stalno upozoravaju da normalizacija rada na crno i drugih oblika neregulisanog rada i kršenja radnih prava dovodi do toga da građani teško prepoznaju ekspoloataciju. 

„Moramo da skrećemo pažnju na radnu eksploataciju. Ako imate stalno štrajkove morate da se zapitate kakva su radna prava, alarmantno je da ne postoje sudski postupci za ovo krivično delo, jer postoje žrtve radne eksploatacije, svake godine imamo žrtve a nemate nijednu sudsku presudu. Najčešći razlozi za to su jer su žrtve većinom muškarci, koji ne percipiraju sebe kao žrtve, već misle da im je narušeno rano pravo. Oni nastavljaju potragu za poslom, to su građevinski radnici, te industrije su podložne da ekspolatišu naše radnike. Naši organi ne mogu da prepoznaju ovo delo, teško je prepoznati momenat prisle“, kaže Ivanović.

Sanja Kljajić objašnjava da  kada je u pitanju eksploatacija kao vid trgovine ljudima – govorimo o traumi, jer, kako objašnjava, čovek ne može da utiče na svoj život.

„Ne može da napusti radno mesto kada želi, da svoju zaradu troši kako želi. Koriste se mehanizmi kontrole – recimo izolacija ili zaključavanje, zaplašivanje… Imali ste slučaj sa radnicima u Rusiji koji su bili zatvoreni i udaljeni od svakog naseljenog mesta, nisu imali pasoše, oskudevali su u hrani, prećeno im je oružjem, radili su bez opreme, nisu imali zdravstvenu negu, to je trgovina ljudima“, kaže Kljajić.

Ona kaže da se, kada je reč o radnoj eksploataciji, uglavnom radilo o slučajevima u inostranstvu.

„Negde je to rad na farmama, kada su žene u pitanju, to je najčešće rad u kući. Recimo, javile su se na oglas i nisu plaćane, zatvarane su u kući, nisu znale gde su, nisu mogle da izađu“, rekla je ona.