Unapređenje zdravstvene politike: Ključ ka zdravijoj i prosperitetnijoj Evropi

Evropska federacija farmaceutskih industrija i asocijacija (EFPIA), u saradnji sa R-Health Consult, objavila je izveštaj koji detaljno analizira ekonomske i zdravstvene prednosti ulaganja u prevenciju i rano upravljanje nezaraznim bolestima (NCDs) kao što su kardiovaskularne bolesti i karcinom dojke. Hronične bolesti ne opterećuju samo zdravstveni sistem već i utiču na ekonomiju, što čini ulaganja u njihovo zbrinjavanje i lecenje višestruko korisnim.

Istraživanje se bavi moždanim udarom, ishemijskom bolesti srca, dijabetesom tipa 2, hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP) i karcinomom dojke u 27 država članica Evropske unije i daje preporuke o tome kako smanjiti mortalitet, poboljšati kvalitet života pacijenata uz poboljšanje povrata ulaganja (ROI) za evropsku ekonomiju.

Rezultati istraživanja pokazuju da se znatan povrat ulaganja može postići ciljanim zdravstvenim intervencijama, oslanjajući se na konkretne studije slučaja iz Portugala, Rumunije i Švedske:

• Rumunija – zemlja u kojoj su kardiovaskularne bolesti bile uzrok 55% svih smrti u 2020. godini. Izveštaj pokazuje da bi se unapređenjem nege pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima moglo spasiti više od
  107.000 života do 2050. godine. Za svaki potrošen 1 €, najmanje 1€ se vraća direktno u privredu jer omogućava ljudima da ostanu radno produktivni, čime se investicija sama isplaćuje, rezultati analize
  pokazuju.
• Portugal – zemlja sa visokom stopom nezaraznih bolesti i ima jednu od najvećih stopa dijabetesa u svetu (9,1%). Analiza predviđa se da će ciljane intervencije za poboljšanje upravljanja dijabetesom i povećanje skrininga za komplikacije spasiti oko 8700 života između 2023. i 2050. godine. Rezultati još govore i da za potrošen €1 u
  bolju kontrolu dijabetesa, 1,4 € bi se vratilo nazad privredi, dok preko 7.900 slučajeva retinopatije i oko 210 amputacija mogu biti sprečeni svake godine. Povećanjem ovog paketa intervencija bi se sprečilo oko 239 000 novih slučajeva komplikacija povezanih sa dijabetesom.
• Švedska – ova zemlja imala je 7257 novih slučajeva i 1456 smrtnih slučajeva karcinoma dojke u 2023. godini. Predviđa se da će dostići 8702 nova slučaja (+20%) i 1887 smrtnih slučajeva (+30%) godišnje do 2050. godine. Pružanje sveobuhvatnog lečenja karcinoma dojke ženama može vratiti do čak 5 puta više od početne investicije direktno u ekonomiju, doprinoseći ne samo zdravlju već i ekonomskom rastu.

Sva tri primera efektivno pokazuju prednosti zdravstvenih intervencija kako za zdravlje pacijenata i stanovništva tako i za ekonomiju. Oni ilustruju kako ulaganja u rano otkrivanje i intervenciju obezbeđuju povraćaj ulaganja i, štaviše, kako se koristi povećavaju što ranije započnu takve inicijative.

U EFPIA i R-Health izveštaju naglašava se hitna potreba za fundamentalnom promenom u načinu na koji se zdravstvena zaštita percipira i finansira širom Evrope, i daje preporuke koje uključuju jačanje uloge ekonomske analize i unapređenje puteva pacijenata, uz jačanje saradnje između ministarstava zdravlja i finansija. Ovakva
strategija bi omogućila dugoročne ekonomske i zdravstvene koristi za evropske zemlje.

Nathalie Moll, generalna direktorka EFPIA, izjavila je: „Prevencija i rano upravljanje nezaraznim bolestima su esencijalni za zdraviju i produktivniju radnu snagu u Evropi, smanjujući buduće troškove zdravstvene zaštite. Hitne promene politika treba da obezbede prevenciju i tretman ovih bolesti kao ključne prioritete.“