Mladi u Srbiji najteže zapošljiva kategorija

Stopa nezaposlenosti trenutno je, prema rečima predsednika Srbije, najniža u novijoj istoriji – 10,6 odsto, računajući i sezonske poslove. Bez njih je na nivou između 12 i 13 odsto. Međutim, ono što pokazuje statistika jeste da i dalje najveći broj onih koji traže posao čine mladi, i to većinom oni sa završenom srednjom školom.

Setimo se da je pred početak prvog radnog dana predsednika Srbije Aleksandra Vučića dočekala, ispred Predsedništva, omladina SNS. Da li ih je tu dovela ideologija ili nada da će se, preko stranke, zaposliti, tek mladih do 30 godina kojima ni stranka ne pomaže da nađu posao ima skoro 150.000, prema podacima Nacionalne službe za zapošjlavanje.

Među nezaposlenim mladim ljudima najviše je onih između 25 i 30 godina. Tek 15 odsto njih ima fakultet, 57 odsto je ostalo na završenoj srednjoj školi. Više od 60 odsto njih nema nikakvo radno iskustvo.

Statistika Nacionalne službe kaže i da mladi ljudi do 30 godina u proseku na posao čekaju gotovo dve  godine. 

Vladana Đurišić, diplomirana novinarka, odskače od tog proseka, jer za poslom traga pune četiri godine. Praktično od dana kada je uzela diplomu na fakultetu žurnalistike.

„Poslednje dve godine, a pogotovo poslednjih godinu dana, mogu da kažem da sam sigurno bila na dva do tri razgovora za posao nedeljno kod poslodavaca koji su me zvali. Najpre sam posao tražila u struci, ali nije mi bilo strano ni van struke, od Beograda do Zemuna pa čak i do Novog Sada, ali posla i dalje nema, ne može da se nađe“, priča nam Vladana.

Ni u struci ni van struke, za jedne je prekvalifikovana, za druge sa 26 godina već stara, a i jedni i drugi i treći zamerali su joj najviše što nema radno iskustvo. 

„Kada vide da nisi ništa dosad radila, kažu –  ako je nisu ovi pre toga zaposlili, možda ne moram ni ja, nešto tu nije u redu, a ne mora da znači da je tako“, navodi Vladana.

Ovu diplomiranu novinarku čak i Zakon o zapošljavanju definiše kao teško zapošljivu kategoriju, tik uz starije od 50 godina, osobe da invaliditetom, žrtve porodičnog nasilja i žrtve trgovine ljudima…

N1: U toj kategoriji su mladi koji su zdravi, pravi, sa završenom školom i oni spadaju teže zapošljivu kategoriju? Zašto?

Mihailović Kovač: „Zato što je njima otežan pristup na tržištu rada i prepoznati su kao kategorija kojoj je potrebna intenzivnija podrška i rad s mladima“, kaže na to Desanka Mihailović Kovač, savetnica za zapošljavanje u NSZ.

N1: Zbog čega neko ne bi da zaposli mladog čoveka koji je sposoban, obrazovan?

Mihailović Kovač: „Zato što poslodavci, uz određene kompetencije i znanja, zahtevaju i radno iskustvo“.

U tom vrzinom kolu gde se najviše traži ono što se najmanje daje, Vladani ostaje da se sa zaposlenima u Nacionalnoj službi šali na sopstveni račun.

„Savetnik me zna, nekad sam dolazila čak i češće nego što treba, nekad se javim tako kad sam u prolazu, pa se javim da mu kažem kako je prošlo „nisu me primili, primili su komšinicu“ i slično“, priča Vladana svoja iskustva.