Biljana Stepanović: Ružne đačke uniforme, a ružne i namere

Konačno smo videli kako izgledaju te čuvene uniforme koje Ministastvo prosvete na čelu sa ministrom Mladenom Šarčevićem odavno najavljuje. Ružneeeee…. Da ružnije teško mogu biti. Što je najgore, kreirala ih je Dragana Ognjenović, školovana a ne nabeđena kreatorka, poznata po krajnje svedenom stilu i uglavnom crno-belim kombincijama.

Dragana Ognjenović je ovu svoju kreaciju donirala, dakle nije naplatila, i ne treba biti maliciozan pa zaključiti da možda zato ovako i izgleda. De gustibus non disputandum est, o ukusima ne treba raspravljati, ali mogla je ona to i lepše.

Ovde je, odnekud, pomislila da je deci nižih razreda osnovne škole baš primereno da nose drečavo naranžaste kravate i plave klasične košulje (i dečaci i devojčice), narandžaste hozent tregere (devojčice i to na suknjice) i teget sakoe (dečaci). Bar da se držala svoje crno-bele filozofije, pa da je „opalila“ crne pantalone i bele košuljice, manje bi pogrešila. Ovako, izgleda vrlo komično, a ono što je važnije, bez ikakvog osećaja i za ukus i za stil dece, a posebno za praktičnu stranu te uniforme.

Jer, da bi deca prihvatila da nose školske uniforme, umesto da ih skidaju, izbegavaju, pa bivaju prisiljavana od roditelja i nastavnika, one moraju da im odgovaraju. A da li zaista neko smatra da košulja, kravata i sako odgovaraju sedmogodišnjem (osmogodišnjem, devetogodišnjem…) dečaku? Od svih dukseva, majica, džemperića, pantalona, baš to bi najradije svakog dana po ceo dan nosio?

Ili devojčica – od svih haljinica, bluzica, suknjica, ona bi rado navlačila hozentregere da joj kao drže suknjicu u kombinaciji sa muškom košuljom i kravatom?

Pa kad odu na fizičko – u školama u kojima se to još praktikuje – krenu da skidaju svu tu odeću, da je slažu i odvajaju kako se ne bi pomešala? Taman to završe, obuku opremu za fizičko, krenu da trče kad ono – moraju da se vrate da se opet presvuku u odela i kravate, da ne zakasne na sledeći čas.

Apsurdno? Jeste. Neizvodljivo? Očigledno. Zato će za rezultat imati vrlo brzo odbacivanje ovih uniformi i kompromitaciju cele ideje. Samo što će roditelji biti prethodno primorani da plate uniforme po 6.000 dinara i da ih vikendom peru i suše, i to ako imaju samo jedno dete školskog uzrasta. Za te pare mogli su da kupe tri do pet duksića.

Zašto je ova tema bitna i zašto uopšte zaslužuje prostor? Zato što sadašnja vlast, sve što radi, radi nepromišljeno i nasilno, bez plana i bez bilo kakve diskusije, ne obazirući se na one kojih se ta stvar tiče. Dobijanje mandata da formiraju izvršnu vlast, čiji je valjda posao da služi građanima, oni shvataju kao mandat da rade bukvalno šta hoće, uprkos tim istim građanima. Tako se stiglo do kraja, do najmlađe dece. Na jednoj strani, u Zemunu, smenjuju direktora uprkos protivljenju i dece i roditelja jer njima nije „podoban“; na drugoj strani, u Borči, uvode uniforme koje iz gore navedenih razloga ni na koji način nisu primerene deci.

Cilj je, treba se bojati, da se od najranijeg uzrasta pokaže i dokaže da vlast valja slušati šta god da nametne, pognuti glavu i ćutati, utopiti se u bezličnu masu, ne talasati i ne iskakati.

E upravo zbog toga uniforme u ovom trenutku pod ovom vlašću nikako nisu prihvatljive. Inače bi bile. Ima ih razvijeni svet, ali one tamo imaju sasvim drugu namenu. Ne da uvedu red u škole, kako to ovde najavljuje ministar prosvete, već da vizuelno i simbolički označe pripadnost školi u kojoj red već postoji.