Trampove carine i unutrašnja kriza krenuli da seku srpski privredni rast

Fleš procena Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazala je prošle nedelje da je srpska privreda u prvom tromesečju međugodišnje rasla dva odsto, što je lošiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine kada je rast iznosio 4,7 odsto. Zbog sve većih geopolitičkih tenzija i Međunarodni monetarni fond (MMF) snizio je prognoze globalnog rasta, pa tako i rasta za Srbiju, piše portal Danas.

Najnovija prognoza MMF-a za privredni rast Srbije iznosi 3,5 odsto, a bila je 4,2 odsto.

Ministar finansija Siniša Mali odmah je okrivio za pad prognoze privrednog rasta „blokade i nasilje“. Međutim, iz MMF-a su objasnili da smanjuju prognoze globalnog rasta, pa tako i srpskog, zbog carinskog rata.

I revizorsko-konsultantska kuća EY, smanjila je prognozu rasta za Srbiju. Iz ove kuće saopštili su da privreda Srbije nastavlja da raste, ali sve sporijim tempom, pa će ovogodišnji rast BDP-a verovatno biti 3,2 odsto umesto planiranih 4,2 odsto.

Saradnik na Institutu društvenih nauka Ivan Nikolić kaže za Danas da je nakon fleš procene za prvi kvartal potpuno jasno da će u ovoj godini doći do uspravanja privrednog rasta u Srbiji.

Prema njegovim rečima, glavni uzroci usporavanja nisu pre svega domaći, odnosno društvena kriza, već dolaze spolja – iz sve slabije globalne ekonomije, naročito ekonomije evrozone. Međutim, naglašava, ni unutrašnja politička nestabilnost nije bez uticaja.

„Cela Evropa je u problemu. U svim većim evropskim ekonomijama beleži se usporavanje, što je potvrdio i MMF na prolećnom zasedanju. Taj negativan impuls dolazi do nas, jer smo izvozno orijentisana ekonomija, i zavisimo upravo od tržišta kao što su Nemačka i Italija“, rekao je Nikolić.

Naveo je da to potvrđuju i podaci Eurostata za prvo tromesečje: nemačka ekonomija je zabeležila pad od 0,2 odsto, mađarska 0,4, austrijska 0,7, dok je Italija tek u blagom plusu.

„To su podaci kada se posmatra ceo BDP, ali kada se posmatra samo realni sektor ili industrija, onda su rezultati mnogo nepovoljniji i to je upravo ono što nas pogađa. Mi smo mala izvozno orijentisana ekonomija, izvoz plasiramo pre svega u te zemlje. Kako tražnja tamo slabi, tako se to direktno odražava na usporavanje privredne aktivnosti kod nas“, objasnio je Nikolić.

Pored toga, ni domaći faktori nisu zanemarljivi, istakao je on i dodao da su i oni delom doprineli ovom lošijem rezultatu. Na to ukazuju, kako je dodao, podaci o maloprodaji i sektor usluga koji zaostaju za planovima.

Nikolić je dodao da se očekuje i stagnacija u poljoprivredi, ali i da građevinarstvo beleži pad.

I domaći problemi koče srpsku privredu

Ekonomista Saša Đogović takođe je istakao da su do pada BDP-a u Srbiji u prvom kvartalu doveli i spoljni faktori, pre svega „Trampov carinski vandalizam“ koji usporava globalne ekonomske tokove, ali i unutrašnji faktori, odnosno društvena kriza nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, Trampove carine pogađaju ceo svet, pa tako i srpske izvoznike, navodeći da će to tek biti vidljivo nakon stupanja na snagu carine od 25 odsto na uvoz automobila u SAD koja će direktno pogoditi proizvođače auto-komponenti u Srbiji.

Kao posledica tog udara, podseća, nemačka kompanija „Drekslmajer“ već je odlučila da ugasi proizvodnju u Zrenjaninu.

I dok se spoljni faktori ne mogu kontrolisati, unutrašnja kriza mogla bi, kako kaže Đogović, biti ublažena dijalogom – ali ga trenutno nema.

KRIK: Ko stoji iza ofšor firmi koje su platile 235.000 evra za privatnu školu za decu Siniše Malog