Inspekcije treba da povećaju broj kontrola nad neregistrovanim firmama

Prvi neformalni susret privrednika i predstavnika inspekcijskih službi pod nazivom Dan otvorenih vrata sa inspektorima, na kome su predstavnici privrede i zainteresovani građani po prvi put imali priliku da na jednom mestu dobiju konkretne savete i odgovore na sve nedoumice u vezi sa inspekcijskim nadzorom, održan je danas u prostorijama Privredne komore Srbije, u organizaciji Projekta za bolje uslove poslovanja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID BEP) i Privredne komore Srbije (PKS).

Tokom sastanka inspektori sa dugogodišnjim iskustvom iz oblasti tržišne, turističke, poljoprivredne, građevinske i komunalne inspekcije, inspekcije rada i zaštite životne sredine, u sklopu preventivno-savetodavnih aktivnosti inspekcija, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi diskutovali su sa privrednicima o otvorenim pitanjima iz njihovog poslovanja, davali savete i preporuke za poštovanje zakona i odgovarali na pitanja koja su privrednici imali u pogledu primene propisa iz različitih oblasti poslovanja, ovlašćenja i dužnosti inspektora i novog okvira za inspekcijski nadzor.

Milan Stefanović, viši stručni savetnik za regulatorna pitanja i inspekcijski nadzor, USAID BEP ovom prilikom izjavio je: 

„Današnji skup pokazuje suštinsku promenu funkcije inspekcije, koja sada ima savetodavnu i preventivnu, a ne kao nekad, prvenstveno kaznenu ulogu. Osim toga, inspekcijski nadzor sada je zasnovan na proceni rizika, planovima i kontrolnim listama, što omogućava inspekciji da utvrdi prioritete u radu i nadzoru, a privrednicima olakšava poslovanje u skladu sa zakonom. Novine uvedene Zakonom o inspekcijskom nadzoru uticale su na promenu percepcije inspektora kod privrednika, kao i unapređenje delotvornosti inspekcijskog nadzora, naročito stvaranjem uslova za koordinaciju inspekcijskih službi i drugih nadležnih organa.“

„Inspekcije treba da povećaju broj kontrola nad neregistrovanim privrednim subjektima, da se više bave suzbijanjem sive ekonomije i smanje broj kontrola nad legalnim privrednim subjektima, rekao je Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije.

Više od šest kontrola godišnje ima prosečan registrovani privredni subjekat i za njih troši preko dve radne nedelje dok inspekcije kontrolišu svega tri odsto neregistrovanih privrednih subjekta, objasnio je Malinović. 

Anketa PKS iz aprila meseca pokazala je da značajan broj privrednika, oko 40 odsto, smatra da inspekcijski organi nedovoljno kontrolišu kompanije i pojedince koji posluju u sivoj zoni. PKS očekuje da inspekcijski organi deluju preventivno, da budu servis privrede i legalnim privrednim subjektima pomognu da efikasnije posluju, istakao je Malinović dodajući da inspekcije, tužilaštvo i sudovi takođe treba kvalitetnije da sarađuju.

Podaci tradicionalne godišnje ankete „1000 preduzeća“ koju sprovodi USAID pokazuju da je u julu 2014. godine, pre same reforme, 48 odsto preduzetnika imalo pozitivnu percepciju o inspekcijama. Ovaj rezultat značajno je promenjen već u decembru 2015. godine, po usvajanju Zakona o inspekcijskom nadzoru, kada se 70 odsto preduzetnika izrazilo pozitivno o inspekcijama. Reformski zakon unapredio je delotvornost rada inspekcija, njihovu komunikaciju sa privatnim sektorom i uslove poslovanja, zbog čega je od 2014-2016. godine, broj preduzetnika koji smatraju da im inspekcije savetima pomažu da svoje poslovanje usklade sa propisima porastao sa 47 odsto na 60 odsto.

„Od početka primene Zakona o inspekcijskom nadzoru izvršili smo oko 630  savetodavnih poseta i primili oko 530 izveštaja o samoproveri. Trudimo se da pomognemo i savetujemo, a kada naiđemo na neki propust, utvrđujemo stepen rizika u skladu sa jasnim kriterijumima u kontrolnim listama. Ova lista sadrži kriterijume zahvaljujući kojima određujemo stepen rizika i usaglašenosti sa zakonima, kao i bezbednost. Nije nam cilj da odmah sankcionišemo uočene propuste. Veoma nam je drago što osećamo promenu stavova privrednika u odnosu prema nama, jer nas sve manje doživljavaju kao suprostavljenu stranu, već više kao partnere“, izjavila je Vesna Ristić, predstavnica tržišne inspekcije iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

„Ono što nama privrednicima dosta znači jeste to što možemo da od inspektora dobijemo savet kako da poslujemo prema propisima i što putem kontrolnih lista možemo sami da izvršimo procenu ispravnosti našeg poslovanja, i u skladu sa tim na vreme izvršimo korekciju. Takođe, prostor za proizvoljno i nezakonito delovanje inspekcije je smanjen, jer nam moraju ukazati koji od uslova iz kontrolnih lista, kojima i sami imamo pristup, nismo ispunili. Ipak, najviše od svega nam znači olakšano poslovanje u legalnim tokovima, kroz smanjeni broj konkurenata koji rade u sivoj zoni i čine nelojalnu konkurenciju“, rekao je Aleksandar Vasić, vlasnik firme Poslovni savetnik i zamenik predsednika grupacije računovodstvenih poslova PKS.

USAID Projekat za bolje uslove poslovanja pokrenut je u januaru 2011. godine sa ciljem da podrži aktivnosti usmerene na regulatornu reformu, unapređenje poslovnog ambijenta i povećanje konkurentnosti privatnog sektora u Republici Srbiji. Značajan deo aktivnosti USAID BEP usmeren je na podršku reformi inspekcijskog nadzora, a njegove preporuke ugrađene su u novi Zakon o inspekcijskom nadzoru koji unapređuje koordinaciju rada inspekcija, jača preventivnu ulogu inspekcije, povećava delotvornost inspekcijskog nadzora, smanjuje sivu ekonomiju i unapređuje uslove poslovanja u Srbiji.

Nakon Beograda, tokom septembra i oktobra „Dani otvorenih vrata sa inspektorima“ u biće organizovani i u Nišu i Novom Sadu.