Potraživanja od Trepče iznose više od milijardu evra. Deo Kombinata koji je pod kontrolom Prištine najviše duguje srpskim firmama i institucijama.
Prema pisanju Danasa, dosad prijavljena potraživanja od Kombinata Trepča iznose preko milijardu evra, objavili su mediji u Prištini pozivajući se na Kosovsku agenciju za privatizaciju. O osnovanosti tih potraživanja, među kojima preovlađuju potraživanja firmi iz Srbije, tek bi trebalo da se odlučuje.
Kosovska agencija za privatizaciju, navode prištinski mediji, predložila je da se dugovi Trepče, koji budu priznati, namire prodajom „njenih neaktivnih delova ili onih segmenata koji nisu usko povezani sa delatnošću Trepče“.
Trepča, na koju 100-postotno vlasničko pravo polažu i Priština i Beograd, u Prištini se vodi kao društveno preduzeća, a u Beogradu kao akcionarsko društvo.
U Beogradu, gde je Trepča u restrukturiranju, za nju se jedino nadležnom smatra Agencija za privatizaciju Republike Srbije, a u Prištini, gde se Trepča nalazi u reorganizaciji, za nju se jedino nadležnom smatra Agencija za privatizaciju Kosova.
Trepča inače posluje podeljena na dva dela. Jedan je pod faktičkom kontrolom Prištine, a drugi Srba sa severa Kosova.
Kosovski ministar za ekonomiju Fadil Ismalji najavio je da će Trepča biti transformisana iz društvenog u javno preduzeće, ali nije, kako tvrde izvori lista Danas u Prištini, detaljnije objasnio kako će ta transformacija da bude izvedena.
Društvena preduzeća u Prištini u nadležnosti su Agencije za privatizaciju Kosova, a javna preduzeća u direktnoj nadležnosti vlade u Prištini.
Eventualnom transformacijom Trepče u javno preduzeće, rešavanje sudbine tog kosovskog giganta došlo bi sasvim u zonu odmeravanja političkih snaga u kosovskoj vladi i parlamentu, gde se kao najglasniji pretendent za rešavanje Trepčinih problema zasad legitimiše poznati biznismen Badžet Pacoli.
Kosovska agencija za privatizaciju je 6. decembra prošle godine objavila u medijima na srpskom jeziku poziv za prijavu potraživanja od Trepče.
Stav institucija u Beogradu o tome da li bi poverioci iz Srbije trebalo da se odazovu ovom pozivu bio je neujednačen.
Agencija za privatizaciju Republike Srbije legitimisala se odmah kao jedina nadležna za Trepču i pozvala vlasti u Prištini da obustave sve postupke u vezi sa tom firmom.
Agencija za osiguranje depozita Republike Srbije, međutim, u roku iz poziva prijavila je potraživanja šest banaka u stečaju od Trepče.
Fond za razvoj je saopštio da je svoja potraživanja od Trepče prijavio UNMIK-u, a predsednica UO Fonda Verica Kalanović je poziv Kosovske agencije za privatizaciju okarakterisala kao „provokaciju i bezobrazluk“.
U Centralnom registru hartija od vrednosti u Beogradu, Fond za razvoj Republike Srbije vodi se kao većinski vlasnik Trepče, odnosno kao vlasnik 78,54 odsto od ukupno 3.672.965 akcija Trepče, dok je 29,80 odsto kapitala tog kombinata u društvenom vlasništvu.
Kako je listu Danas objašnjeno u tom Fondu, ovaj vlasnički udeo nastao je tako što je Fond preuzeo potraživanja Kosovske banke u stečaju od Trepče, a prema ugovoru iz 1992. godine.
Kosovska banka u stečaju je list Danas obavestila da je 2000. godine utvrdila da Fond nije regulisao dug Kosovske banke prema inopoveriocima od 82 miliona dolara, te da ugovorne obaveze nije ispunio, pa tako nije preuzeo ni potraživanja Kosovske banke od Trepče.
Fond za razvoj je na ovu tvrdnju odgovorio da je svoje obaveze delimično ispunio.
