Brza moda: Kako da izgledamo skupo dok svet propada

Kontroverze brze mode nisu novost, već godinama raspravljamo o prednostima i manama. Nekad smo imali radnje sve za 99, a sad imamo Temu, AliExpress ili neke druge prodavnice koje će za istu, ili nešto veću svotu da nam nude odeću, aparate uz bajkovita obećanja o njihovom kvalitetu. Međutim, brza moda košta zemlju, ali i nas – što još uvek zanemarujemo. 

Danas, trendovi su kratkoročniji od godišnjeg doba, pogotovo u modi. Odeća se više ne kupuje zbog potrebe nego zbog mode koja je u trendu, što logično, utiče na gomilanje odevnih komada, koje praktično ni ne stignemo da nosimo od količine odeće koju kupujemo. 

Gde grešimo?

Stil bez roka trajanja je prošlost, mada se mlađe generacije sve više interesuju za vintidž i polovnu garderobu, ali nažalost, ne u punom jeku. Nije novost da je modna industrija poznata po problemima neodrživosti, zagađenja životne sredine i zloupotrebe radnika, a poslednjih decenija se naglo ubrzala i ostavila posledice na celokupnu planetu. 

Pod brzom modom nećemo podrazumevati samo kineske onlajn prodavnice, već i poznate prodavnice odeće i obuće koje masovno proizvode komade i prodaju ih po relativno niskim cenama. Te pristupačne cene uglavnom su indikator nižeg kvaliteta materijala, te nas zapravo više košta zamena kupljenog komada, dok se usput životna sredina zagađuje. 

Može se reći da se brzom modom podstiče nekontrolisano trošenje novca i gomila se odeća koja se retko kad upotrebi, pa se brzo zamenjuje jer – novi trend je stigao. Upravo taj materijalizam podržava i puni džepove kompanijama koje se oslanjaju na svoje verne kupce, trendo-poklonike.  

Brza moda nije nastala skoro, nego je naglo eksplodirala. Već 70-tih godina modne kompanije su počele da izvoze proizvodnju za Aziju, gde su mogli da plate radnike po trostruko nižim cenama nego u Evropi ili SAD.

Onda se od 90-tih godina došlo do proizvodnje čak 36 kolekcija odeće u toku jedne godine, dok je ranije bilo samo četiri. Slabo plaćeni radnici, nekvalitetan materijal i sve manje zakonske regulative omogućile su kompanijama da svoje proizvode lansiraju po izrazito niskim cenama.

Znamo zašto je brza moda loša, ali hajde da ponovimo

Prvenstveno ne brinemo za svoju planetu, sama modna industrija generiše 10 odsto ukupne globalne emisije štetnih gasova u atmosferi. Ako se uzme u obzir da je proizvodnja brze mode i do 25 puta brža, emituje se 11 puta više štetnih gasova. 

Svake godine, kao društvo generišemo 92 miliona tona tekstilnog otpada, dok se 25 odsto bačene odeće pali, pa opet šaljemo štetne gasove u atmosferu. Materijali koji se najčeće koriste poput poliestera, najlona i gume imaju najduži period razređivanja –  od 20 do 200 godina. A deponije? Problem sam po sebi.

Onda dolazimo do eksploatacije radnika i radnica, od 75 miliona ljudi koji radi u modnoj industriji 80 odsto su žene u starosti od 18 do 24 godine. Mnoge zarađuju čak ispod 3 dolara dnevno, pa na primer u Bangladešu jedna radnica će zaraditi 96 dolara mesečno, a potrebno im je 4 puta više za normalan život.

Zatim, zabeleženo je da radnici umeju da rade i do 72 sata bez prestanka, u potpuno nehumanim i nehigijenskim uslovima, bez prava na obrok ili pauzu, u ekstremno niskim ili visokim temperaturama i bez mogućnosti da se njihov prekovremeni rad naplati.

Potrošačke navike koje razvijamo kupovinom ove robe su nezdrave. Modne kompanije praktično stvaraju pritisak koji mušterije tera da kupuju kako ne bi propustili poslednji komad ili poslednji trend. Na ovaj način razvija sed zavisnost od kupovine koja izaziva stres, anksioznost, poremećaj pažnje, pa čak i depresiju.

Kako je to bilo ranije?

Odeća vanvremenskog dizajna pravila se sa većom pažnjom prema kvalitetu materijala i trajala je duže od jedne sezone. Samim tim, manje se trošilo i odeća je predstavljala investiciju.

Ako se upoređuju cene, vanvremenski komadi će uvek biti skuplji – inicijalno, ali to je kratkoročno razmišljanje, uzevši u obzir kako rapidno brza moda propada i kako se trendovi smenjuju. Smanjuje se nepotrebni otpad, resursi koji se troše na proizvodnju, čuva se planeta, a i novčanik.

Takođe, komadi vanvremenskog dizajna često se prebacuju sa kolena na koleno, kao porodično nasleđe čime se stvara veza između sadašnjosti, prošlosti, a i budućnosti.

Trajnost, održivost, kvalitet i stil – nepromenljivi su, a trendovi dođu i prođu.