KAPITALNI PROJEKTI NA ČEKANJU

REALIZACIJA KAPITALNIH RASHODA NOMINALNO JE ZA SKORO ČETIRI ODSTO MANJA NEGO U ISTOM PERIODU PROŠLE GODINE, A AKO UZMEMO U OBZIR INFLACIJU, REALNO JE MANJA ZA SKORO OSAM ODSTO. OVO NE BI BILO NEUOBIČAJENO DA SE EKSPO NEUMITNO NE PRIBLIŽAVA I BILO BI OČEKIVANO DA SE POTROŠNJA NOVCA ZA KAPITALNE INVESTICIJE UBRZAVA

Poslednjih mesec, dva statistička podatka odaju čudnu sliku, poprilično drugačiju od one koju predstavnici države šalju u javnost. Naime, početkom maja ministar finansija i prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali pokazao je kako će izgledati EKSPO. Na predstavljanju makete buduće specijalizovane izložbe, poručio je da će za dve godine na lokaciji u Surčinu nići Nacionalni fudbalski stadion, tematski parkovi, delfinarijum, vodeni park, centar za vodene sportove, stambeni kompleks, veliki hotel sa 400 soba i mnoštvo drugih sadržaja.

Ali, podaci ukazuju da možda ne ide sve po planu. Naime, izvršenje republičkog budžeta pokazuje da je realizacija kapitalnih rashoda nominalno za skoro četiri odsto manja nego u istom periodu prošle godine, a ako uzmemo u obzir inflaciju, realno je manja za skoro osam odsto. Ovo ne bi bilo neuobičajeno da se EKSPO neumitno ne približava i bilo bi očekivano da se potrošnja novca za kapitalne investicije ubrzava.

Na dan 30. aprila ove godine izvršenje budžeta Ministarstva finansija namenjenog infrastrukturnim projektima od značaja za Republiku Srbiju je svega 6,51 odsto. Od ukupno budžetiranih 109,4 milijarde dinara za pet kapitalnih projekata za prva četiri meseca, ili za trećinu godine, potrošena je 7,1 milijarda dinara.

Među ovim projektima, samo tunel od Karađorđeve ulice do Dunavske padine u Beogradu ne odnosi se na EKSPO. Za taj projekat za četiri meseca nije potrošen ni dinar.

Ostali projekti od značaja za Srbiju su izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona, EKSPO 2027, izgradnja akvarijuma i linijska infrastruktura.

Ni na akvarijum nije potrošeno ništa od planiranih 2,3 milijarde dinara. Međutim, država se nije proslavila ni sa stadionom. Na dan 30. aprila za Nacionalni stadion potrošeno je svega 0,16 odsto sredstava namenjenih budžetom za celu godinu ili 30 miliona od 18,6 milijardi dinara. Za objekte EKSPO-a stvar je tek nešto malo bolja. Potrošeno je 0,54 odsto planiranih sredstava ili 247 miliona od 46 milijardi dinara.

Najbolje napreduje linijska infrastruktura do lokacije buduće izložbe. Od ukupno planiranih 12,4 milijarde dinara isplaćeno je 3,5 milijarde ili oko 28 odsto. Ostatak sredstava je isplaćen za eksproprijaciju, 3,35 milijardi od ukupno planirane 24 milijarde dinara.

Treba reći da se realizacija budžeta ubrzala u aprilu, pošto je na kraju marta realizovano svega 3,4 odsto planiranih sredstava za infrastrukturne projekte. U aprilu je potrošnja sredstava udvostručena u odnosu na prva tri meseca.

Ovo otvara mnoga pitanja. Podaci Ministarstva finansija pokazuju koliko je sredstava isplaćeno za izvedene radove. Dinamika plaćanja ne poklapa se uvek sa dinamikom radova, ali ako se radovi izvode po planu, nije uobičajeno ovakvo odstupanje. Recimo, na kraju aprila prošle godine, za Nacionalni stadion je potrošeno 8,2 odsto planiranih sredstava, a za EKSPO 10,5 odsto.

STRADAĆE MNOGI PROJEKTI

Iako je i prošle godine potrošeno daleko manje od trećine sredstava za trećinu godine, ipak zaostatak se može objasniti izrazito sezonskim uticajem na realizaciju kapitalnih rashoda.

Prema rečima Marka Milanovića iz Fiskalnog saveta, iz budžetskog ugla januar je uvek najslabiji mesec, a decembar najbolji. Recimo, u poslednjem kvartalu zna da se isplati i 30 odsto ukupnih sredstava za celu godinu.

„Fizička realizacija je jedno, a plaćanje iz budžeta drugo. Moguće je da radovi na terenu idu, ali da kasne isplate“, kaže Milanović.

On ističe da je finansiranje obezbeđeno i da se radi o privremenom zastoju.

„Verujem da se radi o privremenom zastoju koji će biti rešen i verovatno će do kraja godine sustići plan, posebno kad se radi o Nacionalnom stadionu i EKSPO-u“, ističe on.

Prema njegovim rečima, za prva četiri meseca većina stavki u budžetu ide sporije od plana, osim plata i penzija.

„To se odnosi i na robu i usluge i na subvencije. Ministarstvo finansija je imalo inicijative prema budžetskim korisnicima da se nađu uštede. U međuvremenu su iskrsli neki troškovi, kao što je povećanje sredstava za prosvetu, a čini se da su gledali da nove izdatke uklope u postojeći plan“, ističe Milanović dodajući da se može primetiti da država oprezno pristupa trošenju, pre svega zbog međunarodnih okolnosti, zbog čega će stradati mnogi budžetski programi i projekti.

„Što se tiče kapitalnih investicija, očekujem da će do kraja godine dostići plan, ali da će struktura biti drugačija od onog što je planirano. Neki projekti će ići, a nešto će ispasti“, smatra on ali ističe i da je neuobičajeno da ovako sporo ide budžetska realizacija infrastrukturnih projekata.

Da ima problema sa gradnjom, može se zaključiti i iz podataka Republičkog zavoda za statistiku.

Vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom tromesečju ove u odnosu na isti period prošle godine manja je za skoro pet odsto u stalnim cenama. I dok je vrednost radova na zgradama porasla za šest odsto, vrednost građevinskih radova na ostalim građevinama, u koje se računaju i ovi infrastrukturni projekti je pala za 10 odsto. Otprilike za sličan procenat za koliko je manja realizacija budžeta za kapitalne projekte u odnosu na prvi kvartal prošle godine.

Na isti problem ukazuje i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

On je pre mesec dana poručio da se sa izgradnjom Nacionalnog stadiona, na kom je planirano svečano otvaranje izložbe, kasni četiri meseca.

„Dva meseca možemo da nadoknadimo tokom leta kroz rad u tri smene i sad gledamo gde da nadoknadimo još dva meseca da bismo sve stigli“, poručio je Vučić.

IGRANKA TUĐIM NOVCEM

Da se država koncentrisala na ključne infrastrukturne projekte, a da zapostavlja mnogo drugih može se videti i iz izvršenja budžeta Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U informatoru ažuriranom 14. maja realizacija brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma je na 97,97 odsto, projekat srpsko-mađarske železnice 99,74 odsto, a deonica od Preljine do Požege na 94,24 odsto. Za beogradski metro je realizacija budžeta 67 odsto, ali je za niz projekata ovog ministarstva realizacija nula, kao recimo auto-put Beograd – Zrenjanin, ili nešto malo više od toga, kao što su proširenja luka na Dunavu.

Jedan od razloga može biti i posledica pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i kasnijih protesta koji su proistekli iz te tragedije.

Vučić je još u februaru izjavio da  „sada niko neće ništa da potpiše zbog atmosfere koju živimo, zbog ludila koje je bogata i lažna elita nametnula celoj zemlji“, misleći na inženjere.

Doduše, ako se uzme u obzir da su samo inženjeri završili u zatvoru, dok su političari i politički nameštenici u kućama, izvesno je da je teško naći nekog da potpiše dokument ako nije sve urađeno po propisima.

Za ekonomistu Božu Draškovića, ovo može biti indikacija trenda.

„Može se raditi o dva faktora. Ili postoji suštinski nedostatak sredstava, ako se iz tekućih prihoda ne mogu finansirati te investicije, već mora iz zaduživanja. A već imamo projekte putne infrastrukture koji se završavaju. Što se tiče zaduživanja, investitori su oprezni, jer procenjuju rizike, a mi imamo snažan trend rasta duga prethodnih godina“, napominje Drašković.

On ističe da može biti problem i to da investicije idu sporije zbog tehničkih problema.

„Niko neće da stavi potpis i da sutra ide u zatvor zato što mu je neko rekao da se isforsira završetak nekog objekta. Možda su, kao posledica tragedije u Novom Sadu, ljudi prestali da bacaju struku u prašinu zato što ih je neko pozvao ili dao usmenu naredbu. Imamo i slučaj Generalštaba i kako je Tužilaštvo objavilo da je direktor Zavoda za zaštitu spomenika priznao da nije radio po proceduri kada je skinuta zaštita. I onda Vučić iz Tirane izjavi kako ništa nije falsifikovano. Političare nije briga šta će biti sa ljudima koji postupe mimo struke“, ocenjuje Drašković.

On dodaje i da se ne mogu beskonačno finansirati investicije iz zaduženja, a ne voditi računa o ceni tih investicija.

„Nije problem kada se gradi pruga do aerodroma, pa ni ti stanovi koji se prave, ako se prodaju i povrate sredstva. Ali drugo je stadion ili objekti za sajam koji su preveliki za naše potrebe.  Za svaki veliki projekat potrebna je studija društvene opravdanosti, za projekte kao što su bolnice ili auto-put. I studija ekonomske opravdanosti, za projekte kao što su stadioni. Da se vidi računica, koliko košta i koliko će doneti novca. Ipak, sve se na kraju svodi na igranku tuđim novcem, a to će narod platiti, kao i obično“, zaključuje on.