Pčelari muku muče sa lažnim medom

Srbija godišnje izveze oko 2.000 tona meda i pčelinjih proizvoda, više od izvoza svinjskog i junećeg mesa. Prema rečima medara, postoji tržište za više od 5.000 tona meda, ali kapaciteti Srbije ne mogu da pokriju potražnju. Na 43. Sajmu meda i pčelarstva istraživali smo kako prepoznati pravi med i šta država treba da uradi da iskoristi potencijale.

Prema rečima proizvođača meda, oko 90 odsto meda na našem tržištu je takozvani falš. Prodaje se u marketima, pravi od kukuruznog skroba i ima cenu koja je primamljiva za kupce. Pitali smo pčelare kako da znamo da je med pravi.

„Gledate gustinu meda, vidite to je bagremov med sa Homolja, vidite koliko ja držim i nije počeo da izlazi. I kada uzmete ovako čačkalicu, podignete, ta nit ne sme da se kida, mora da bude kao paučuna“.

„U principu morate imati nekog svog pčelara od koga ćete kupiti med da biste znali da je pravi, ovako neki drugi način mislim da ne postoji“.

„Ne mogu vas videti kroz pravi med, kroz veštački ću vas videti sigurno“, otkriva pčelar.

Najveću muku muče upravo sa tim lažnim medom.

„Mi smo ucenjeni tim medom i ne možemo da postignemo ni prodaju ni ništa jer je duplo jeftiniji. Postoje dve tri firme koje legalno proizvode med i prodaju na srpskom tržištu“, kažu pčelari.

Kako bi se osigurala prodaja pravog meda najavljena je izgradnja punionice meda u Rači. Tu bi se med direktno iz košnica pakovao u tegle.

Deo novca, kroz infrastrukturu obezbedila je opština Rača, deo savez pčelarskih proizvođača Srbije, a deo novca omogućila je i Vlada Srbije

„Projekti koji su potrebni za izgradnju tog pogona su gotovi, veliki deo novca je obezbeđen tako da gradnja fabrike može da počne. Pogon će da radi gotovo bez ikakve dobiti, a biće najveća otkupna cena meda“, objašnjava direktor 43. Sajma meda i pčelarstva Slobodan Čumić.

Bez dobiti za sam pogon, ali dobit za proizvođače meda, koji ujedno smatraju da subvencije za ovakav biznis moraju biti veće.

Sosijete ženeral banka ušla je sa Vladom Srbije i Ministarstvom privrede u program subvencionisanja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, kojoj kategoriji pripadaju i pčelari.

„Program je podrazumevao da država subvencioniše 25 odsto za nabavku opreme, 70 odsto je obezbedila banka, a više nego povoljnim kreditima i pet odsto sami proizvođači“, kaže Dejan Vučinić iz Sosijete ženeral banke.

Savez pčelarske organizacije Srbije broji oko 10.000 registrovanih članova. Iz Srbije je prošle godine izvezeno 2.145 tona meda ukupne vrednosti 8,53 miliona evra. Najviše meda izvezeno na tržište Italije, Norveške, Crne Gore, Nemačke i Austrije.