Nezaposlenost ostaje veliki problem Evropske unije, a podaci govore da se čvrsto drži na 11 odsto. Najveća je nezaposlenost među mladima.
U zemljama koje koriste evro još je i veća – 12,2 odsto. Najveća opasnost je nezaposlenost mladih, jer je svaki četvrti mlađi od 25 godina bez posla.
Ekonomski rast u tim zemljama jedva je u plusu i proći će još godina do oporavka. Pokušaji vlada da izleče ekonomije podrazumevaju nepopularne mere, kojima se građani opiru, zbog čega se protestuje na evropskom jugu.
Uprkos godinama, grčki penzioneri su mediteranski temperamentno protestovali atinskim ulicama i to preventivno. U Atinu uskoro stižu inspektori međunarodnih kreditora i penzioneri strahuju da bi njihove mršave penzije mogle opet da se nađu na udaru.
Da bi bilo bolje, mora prvo da bude gore, objašnjavaju vlade, ali taj ekonomski začarani krug ne razumeju penzioneri i radnici koji svaki dan vode borbu za opstanak.
Španska i portugalska vlada nameravaju da prodaju železničku, odnosno metro kompaniju koje su u velikim dugovima, a radnici strahuju da privatizacija znači da će ostati bez posla. U Lisabonu objašnjavaju da je to deo lečenja ekonomije.
„Potpuno smo posvećeni tome da ispunimo ekonomski plan spasavanja. Portugalija izlazi iz recesije i mi smo u procesu stabilizacije ekonomije, koja se vidi čak i kroz stopu nezaposlenosti koja se smanjuje nekoliko meseci“, kaže ministar ekonomije Portugala Antonio Pireš de Lima.
U Francuskoj je suprotno – nezaposlenost raste uprkos svemu. U septembru je ostvaren neslavan rekord sa bezmalo 3,3 miliona nezaposlenih radno sposobnih stanovnika, što je osam odsto više nego u isto vreme prošle godine.
Radna mesta su na kocki i bankarskim radnicima u Italiji. Banke zatvaraju 3.000 poslovnica i otpuštaju 19.000 radnika, koji se toj odluci suprotstavljaju time što, prvi put posle 13 godina, iz protesta nisu otvorili poslovnice za klijente.
djdjdj