Marčelo: Ne sme da vas ne zanima u kakvoj zemlji živite

„Svako nosi moralnu odgovornost za ono što priča i svakoga treba pustiti da slobodno priča“.

Ovo je citat  nobelovca Ive Andrića kojim se publici na otvaranju 11. Fesitvala književnosti Think Tank Town u Leskovcu obratio poznati mladi umetnik Marko Šelić poznatiji kao Marčelo, prenosi juGmedia info.

On se zahvalio svim prisutnima što su došli da čuju jedno drugačije mišljenje, kako je rekao, u trenutku u ovoj zemlji gde gotovo niko ne snosi moralnu odgovornost za ono što kaže, a nije da baš i svako sme slobodno da priča.

„Sloboda nije samo naše pravo nego i naša dužnost“, poručio je Marčelo.

Kako je kazao, u zemlji u kojoj je sve pokvareno do srži, ljudi se boje da javno govore o onome što misle.

„Sve što radim, radim iz ubeđenja. I tu se polemika o mom mirnom snu završava. Mi se stalno ponašamo kao da nam je neko ispao iz oka i to je suština našeg problema i taj fanatizam je ono što nas je dovde dovelo. Bilo da je taj koga podržavate Saša Janković ili Aleksandar Vučić, morate da kritikujete i njegov rad, a ne slepo da verujete. Ja sam se pobunio kada su naprednajci na svojim mitinzima pustali moju Kuću na promaji jer se na kraju ispostavilo da su učestvovali u izgradnji iste te kuće. Tako sam se pobunio i kada su demokrate puštale Peglu. Pegla je junak koji je tada imao 17 godina i za njegovu priču su odgovorni upravo bili oni, a ne neko ko je bio pre njih“, objasnio je.

Šelić je istakao da angažovano stvaralaštvo  mora zadržati kritičnost, i da ne sme da se ćuti.

„Ne mogu da razumem mlade glumce koji se samo lepo smeškaju i slikaju i javljaju na telefone kada treba da se pošalje humanitarni sms. Pretvaraju se u lutke bez stava. Živimo u društvu koje je ustrojilo osamnaestogodišnjake da ne iskazuju bunt i bore se za bolji život, već gledaju da se uklope u sve ono što ne valja. I to je tragedija našeg društva“, mišljenja je Marčelo.

On kaže da nikada nije savetovao mladima da li treba da odu iz zemlje ili ne.

„Ja ne mogu nikome da kažem da li treba da ode odavde ili ne. Ali ako već ostaneš ovde, onda ne možeš da kažeš: Ne zanima me šta se dešava oko mene. To je porazno. To je kao da živite sa dosta cimera, pa vas ne zanima da li će neko da premesti krevet u drugu sobu, frižider u hodnik, ma ješćemo u klozetu, šta nas briga…,“ dodao je.

To što nema novinara na ovom festivalu sigurno nije naredio „svemogući vladar univerzuma“. 

„To je autocenzura ili zabrana nekog sa lokala jer ne daj bože da se ujutru probudi sa činjenicom da se čulo neko drugačije mišljenje od onakvog kakvo mora da bude“, prokomentarisao je Šelić.

Istakao je da da angažovano stvaralaštvo  mora zadržati kritičnost, i da ne sme da se ćuti.