Obećana zemlja ili „zemlja obećana“: Kolika je penzija u Nemačkoj nakon 45 godina staža?

Radnik sa punim stažom i prosečnom platom u Nemačkoj može da očekuje nešto veću penziju od 1.600 evra, prema rezultatima tamošnje zvanične statistike. Mada, većina penzionera u praksi neće dostići ovaj iznos, te je razlika između njih velika, a pogotovo među polovima, navodi Index.hr.

Vrednost jednog penzijskog boda u Nemačkoj iznosiće 40,79 evra, što znači da oni koji su ostvarivali pun penzijski bod dobiće ukupno optrilike 1.855 evra mesečno.

Kada se odbije doprinos za zdravstveno osiguranje, za slučaj potrebe za dugotrajnom negom, ostaće oko 1.621 evra, a interesantno je da su neke penzije podložne i oporezivanju.

Kako bi se izbeglo siromaštvo u Nemačkoj (u starosti), potrebno je između 1.464 i 2.100 evra mesečno, naravno u zavisnosti od regiona, tako da ovi podaci ukazuju da penzioneri uspevaju da izbegnu siromaštvo, odnosno da standardna penzija pokriva najmanje donju granicu „normalnog života“.

Šta je realnost?

Imati novca za „donju granicu normalnog života“, ne podrazumeva normalan život uzevši u obzir nepredvidive troškove života, inflaciju, vanredne okolnosti, ali i uobičajene troškove života.

Postoji razlika između onog iznosa pune penzije nakon 45 godina staža i stvarnog iznosa – koji je daleko niži,

Prema zvaničnim podacima nemačkog penzijskog osiguranja, 2023. godine muškarci su u proseku dobijali 1.348 evra starosne penzije, dok je ženama više od 400 evra manja, odnosno 908 evra. U isto vreme, standardna penzija iznosila je 1.692 evra bruto. 

Koje su još razlike između muškaraca i žena?

Dok muškarac dobija 340 evra manje, kod žena je razlika još veća, čak 784 evra.

Međutim, razlozi za to su mnogobrojni – od prekida radnog staža, rada sa nepunim radnim vremenom, brige o deci, itd.

Zbog češćih prekida u karijeri i manjih radnih sati, niže penzije često podležu ukupnom dohotku penzionera, što dodatno smanjuje iznos.

Tako da, procena je da gotovo svaki sedmi penzioner u Nemačkoj danas živi ispod praga siromaštva.

Podaci pokazuju da oko 17 odsto starijih osoba nema dovoljna primanja za dostojanstven život, uprkos uplaćivanjima doprinosa.