Transparentnost: Izmene Zakona o javnom informisanju neće sprečiti zloupotrebe u medijima

Predložene izmene Zakona o javnom informisanju i medijima neće sprečiti zloupotrebe kod nabavke medijskih usluga i oglašavanja javnog sektora. Odredbe o nabavkama medijskih usluga treba da budu preformulisane i jasno napisane, ocenila je Transparentnost Srbija, povodom rasprave o paketu hitnih izmena zakona u Skupštini Srbije.

Organizacija Transparentnost Srbija je u saopštenju ukazala da je Vlada Srbije bez prethodno održane javne rasprave predložila izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, a da Skupština planira da ove izmene usvoji u hitnom postupku, što se pravda ispunjavanjem obaveza u procesu evropskih integracija.

„U okviru dopuna Zakona Vlada prvi put predlaže rešenje za oglašavanje javnog sektora i nabavke drugih medijskih usluga. Ova oblast nije uređena u dovoljnoj meri u više propisa gde je to moglo biti učinjeno – Zakon o javnom informisanju, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o oglašavanju, na šta je Transparentnost Srbija upozoravala i davala predloge još od 2014. godine“, naveli su iz organizacije.

Kako su istakli, to za posledicu ima rasipanje i zloupotrebu javnih resursa radi kupovine uticaja u medijima i promocije javnih funkcionera.

„U poslednje dve godine, nabavke medijskih usluga se takođe u većoj meri koriste kako bi sredstva iz javnih izvora došla do medija koji krše profesionalne standarde, pa stoga ne ispunjavaju uslov da im se dodeli novac iz budžeta za sufinansiranje projekata“, naveli su.

Odredba koju je predložila Vlada samo na izgled rešava ovaj problem time što se traži da se nabavke medijskih usluga vrše „na transparentan, objektivan, proporcionalan i nediskriminatoran način“, stvarajući pri tom nove probleme, dodaju iz organizacije.

„Pošto nije uspostavljena veza sa Zakonom o javnim nabavkama, niti predviđeno donošenje podzakonskih akata, nejasno je koji bi se postupak uopšte primenjivao na ove nabavke. Norma bi obavezivala samo organe vlasti u užem smislu reči, a ne i preduzeća u vlasništvu države. Takođe, ona bi se mogla tumačiti tako da se i dalje ne primenjuje na nabavke kod kojih ni do sada nije bio obavezan tender, kao što su nabavke ispod milion dinara, kupovina vremena za televizijsko emitovanje i tako dalje“, navodi Transparentnost u saopštenju.

Transparentnost Srbija je, kako su dodali, dostavila svim poslaničkim grupama, predsednici Skupštine i Odboru za kulturu i informisanje predlog amandmana koji bi neke od ovih problema rešio.

Predlog Transparentnosti Srbija, između ostalog, predviđa preciziranje vrste postupka koji bi se primenio na nabavku medijskih usluga, obavezivanje preduzeća u vlasništvu i pod kontrolom države da primenjuju pravila o nabavkama medijskih usluga, obavezu da se kao kriterijum za nabavku usluga predvide i garancije u pogledu poštovanja profesionalnih i etičkih standarda, obaveza da se prilikom nabavke medijskih usluga predvide i merljivi pokazatelji ostvarivanja cilja oglašavanja, kao i zabranu nabavke medijskih usluga koje predstavljaju prikrivenu političku promociju i promociju javnih funkcionera.

Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je juče većinom glasova Predlog izmena Zakona o javnom informisanju i medijima, za koji je pomoćnik ministra informisanja i telekomunikacija Dragan Traparić rekao da je pretpreo minimalne izmene.

Zamenik ministra je prethodno, na kritiku da je javna rasprava u vezi sa izmenama medijskih zakona izostala, rekao da su rasprave održane 2023. godine kada su zakoni i usvajani.

Prethodno je Odbor Skupštine usvojio Predlog izmena Zakona o javnim medijskim servisima.

Nakon što je Odbor za kulturu i informisanje usvojio ove predloge izmena zakona, o njihovom usvajanju će odlučivati poslanici Skupštine Srbije.

Na manjkavosti zakona ukazale su i medijske organizacije. Naime, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i udruženje Lokal pres izrazili su duboku zabrinutost zbog načina na koji je sproveden proces izmena tri ključna medijska zakona.

Iz organizacija su podsetili da su kometari Evropske komisije na predložene nacrte zakona stigli u decembru 2023. godine, a da je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija tek krajem 2024. godine odlučilo da na njih odgovori fromiranjem radne grupe.

Grupe su, kako su upozorile novinarske organizacije, imale izuzetno kratak rok za rad bez uvida u verzije narcta koje su poslete u Brisel (Evropskoj komisije).

Kako su naglasili, uprkos ponovljenim zahtevima novinarskih i medijskih udruženja da se organizuje javna rasprava o najnovijim izmenama oba medijska zakona, Ministarstvo je odbilo taj predlog.

Novi zakon ne omogućava nezavisnost javnih servisa: Predstavnici medija nezadovoljni postupcima države