Stepanović: Srbija po rastu BDP-a i dalje najslabija u regionu sa jedva dva posto

Fundamentalni faktori privrednog rasta su loši i nisam siguran da je rešavanje tih pitanja prioritet aktuelne vlade, kaže profesor Milojko Arsić. 

Na prvom mestu istakao je kao problem vladavinu prava, zatim neefikasnu državu koja rasipa znatna sredstva, nekompetentnu upravu, visok stepen korupcije, neizgrađenu infrastrukturu…

Misija Međunarodnog monetarnog fonda, koju predvodi Džejm Ruf, okončala je završnu reviziju tekućeg trogodišnjeg aranžmana sa Srbijom. 

Prema rečima Rufa, Srbija beleži dobre ekonomske rezultate, uprkos usporavanju početkom godine, zbog suše i poremećaja u proizvodnji struje. Trogodišnji arnažman sa MMF-om ističe krajem februara 2018. 

Kakva će biti saradnja Srbije sa tom institucijom posle toga?

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, smatra da će dalja saradnja biti politička odluka, i dodaje da će postojati neka vrsta savetodavne uloge MMF. Ocenio je, u Danu uživo, da je Srbija do sada imala više uspeha u ekonomiji kad je bila pod nadzorom MMF.

Biljana Stepanović, urednica Nove ekonomije, kaže da lično nije ljubitelj MMF-a, ali se slaže sa profesorom da je Srbiji bio potreban kao neka vrsta kontrolora. Smatra da će se zadržati neka vrsta aranžmana sa MMF i dodaje da bi volela da se ne povlače neki krediti. Nastavak te saradnje, prema mišljenju gošće Dana uživo, odgovara i MMF i našoj vlasti. MMF-u je, smatra, bitno da pokažu nekom svom šefu kako su bili uspešni ovde, a našim vlastima da se hvali MMF-om i ako treba da povuče neke nepopularne poteze, da kaže – to nam traži MMF.

Profesor Arsić navodi da postoji nekoliko vrsta tih savetodavnih aranžmana, kad MMF daje određene savete i preporuke za ekonomsku politiku i reforme, a zatim prati ta kretanja. Nakon pozitivnih preporuka MMF povećavaju se investicije, dodao je. Negativna ocena bi nepovoljno uticala na kreditni rejting, na kamate po kojima se zadužujemo, što bi uticalo na investicije u Srbiji, navodi Arsić.

Govoreći o rastu BDPa, Stepanovićeva podseća da MMF sada predviđa dva odsto za ovu, a 3,5 odsto za iduću godinu, ali dodaje da smo i dalje najslabiji u regionu. 

„Rumuni su postigli bum od 5,7 ili 5,8 rasta, sve druge zemlje regiona imaju veći rast, i ja ne mogu da se oduševim ovim – jedva dva posto“, dodaje.

Arsić procenjuje da bismo, da nije bilo suše, imali rast od tri posto, dok je trend rasta u drugim zemljama četiri odsto. 

„Mi možemo imati rast od 3,5 do 4 odsto iduće godine, ali kao posledicu vraćanja poljoprivrede na normalan nivo“, dodao je.

O rastu i problemima srpske privrede, investicijama…

Profesor ocenjuje da su neke stvari dobro urađene – smanjen je fiskalni deficit, smanjena je inflacija, ostvaren je napredak oko poslovanja preduzeća – ali da smo loše plasirani po drugim, fundamentalnim faktorima privrede. 

Na prvom mestu istakao je kao problem vladavinu prava, zatim neefikasnu državu koja rasipa značajna sredstva, nekompetentnu upravu, visok stepen korupcije, neizgrađenu infrastrukturu. To su stvari u kojima Srbija ne pokazuje napredak, naveo je.

„Na drugoj listi Svetske banke, koja se relativno retko pominje, a nije manje važna, a koja se odnosi na kvalitet upravljanja od strane države, Srbija se nalazi na 105. mestu u svetu od 215, i nema nekog napretka. To je vrlo loš plasman za zemlju iz ovog dela sveta“, dodao je.

Fundamentalni faktori privrednog rasta su loši i nisam siguran da je rešavanje tih pitanja prioritet aktuelne vlade, istakao je.

Stepanovićeva je istakla da su ljudi, nakon smanjenih plata i penzija, podneli najveći teret u uravnoteženju javnih finansija. Podseća da je u tom uravnoteženju Srbija išla na smanjenje rashoda, i dodaje da nismo dovoljno uradili u sektoru javnih preduzeća. 

„Na jednoj strani smanjujete plate i penzije, a s druge strane, vam se tu novac odliva. Predsednik države pregovara sa predstavnicima MMF i predstavnicima investitora, a ne predsednik Vlade i to je kršenje zakona i ukazuje investitoru da nešto nije u redu“, ocenjuje Stepanović.

Najvažnija stvar je, ocenjuje isto Stepanović, vladavina prava i pravna država. Predsednik države pregovara sa predstavnicima MMF i predstavnicima investitora, a ne predsednik Vlade i to je kršenje zakona, navodi gošća N1 i dodaje da investitori i tu vide da nešto nije u redu.

Profesor Arsić ističe da ova vlada nije uspela da realizuje ni skromno povećanje javnih investicija, za šta je bio povoljan period. Smanjenje poreza je poželjno, ali ove mere ne bi smele da dovedu u pitanje fiskalni deficit koji ne sme da pređe jedan odsto BDP, kaže. 

„Povećali smo plate više nego što je trerbalo, bilo je bolje da je povećanje plata bilo malo manje, i to bi dalo veći prostor za smanjivanje poreza i povećanje investicija“.

Arsić dodaje da su ukupne investicije, koje iznose 18 odsto, BDP niske i to je ono što sprečava Srbiju da raste.

„Strane investicije su relativno dovoljne i visoke, to je jedini segment koji je dobar. Srbiji nedostaju državne investicije koje bi trebalo da budu za 300 ili 400 miliona evra godišnje veće. Imamo ugovorene poslove i imamo novac, ali očigledno da postoji loše upravljanje javnim preduzećima da to ne možemo da realizujemo“, kaže Arsić.

Dodaje da je malo i privatnih investicija, jer je loš ambijent za poslovanje privrede, a i profiti su relativno mali.

Stepanović kaže su ljudi koji su započeli biznis u velikoj neizvesnosti i navodi primer da Poreska uprava po dve godine ne šalj ljudima rešenje o porezu.

Celo gostovanje možete pogledati u videu u tekstu.