Zaštita potrošača i politika konkurencije: dve strane iste medalje

U savremenim tržišnim uslovima, interesi potrošača i principi zdrave konkurencije često su neraskidivo povezani, iako ih postojeći pravni i institucionalni okvir u Srbiji posmatra kao odvojene oblasti. Građani se svakodnevno suočavaju sa izazovima pri kupovini roba i korišćenju usluga, a ti izazovi ukazuju na nedovoljnu institucionalnu zaštitu, neefikasne mehanizme kontrole i slabo sprovođenje postojećih propisa.

Pravila zaštite potrošača i zaštite konkurencije rezultat su harmonizacije sa pravom Evropske unije i obuhvaćena su u okviru pregovaračkih poglavlja 8 (Politika konkurencije) i 28 (Zaštita prava potrošača i zaštita zdravlja). Međutim, institucionalno i zakonodavno posmatranje ovih oblasti kao nepovezanih stvara praznine u tumačenju prilika na tržištu. Tržište funkcioniše kao dinamičan sistem u kojem akteri – i trgovci i potrošači – međusobno utiču jedni na druge. Zbog toga je za punu zaštitu potrošača neophodno obezbediti i efektivan sistem zaštite konkurencije.

Centar za evropske politike (CEP) sproveo je građanske konsultacije u Nišu i Beogradu, u okviru kojih su učesnici ukazali na različite probleme s kojima se susreću u praksi. Istaknuto je da se kršenja konkurencije i prava potrošača često dešavaju paralelno. Kao primer naveden je slučaj mobilnih operatera koji su istovremeno povećali cene, što je ukazivalo na mogući restriktivni sporazum. Iako je CEP podneo inicijativu Komisiji za zaštitu konkurencije u martu 2024, postupak nije pokrenut. Istovremeno, u Crnoj Gori je pod gotovo identičnim okolnostima sproveden postupak, doneta odluka i utvrđeno postojanje zabranjenog dogovora. Takve situacije dodatno potkopavaju poverenje građana u nezavisnost i efikasnost domaćih regulatornih tela.

Glavni problemi koji su konstatovani u ovoj diskusiji, u oblasti konkurencije su kartelsko dogovaranje cena i uslova prodaje, monopolsko ponašanje državnih i lokalnih komunalnih preduzeća, kao i nedovoljan kapacitet nadzora koji sprovode nadležni organi i inspekcijske službe. Kod potrošačkih prava, posebno su istaknuti problemi sa reklamacijama, nejasni ugovorni uslovi kod telekomunikacija, slaba informisanost, nedovoljna podrška starijim građanima u digitalnom okruženju i nedefinisana institucionalna odgovornost.

S druge strane, identifikovane su i određene  javne politike u cilju unapređenja mehanizama sprovođenja pravila zaštite potrošača i zaštite konkurencije:

Proširenje nadležnosti Komisije za zaštitu konkurencije – predloženo je da Komisija preuzme nadležnost za kolektivna prava potrošača. Time bi se omogućilo uvođenje kaznenih mehanizama za nepoštene prakse i nepravične ugovore, a prihodi od kazni bi mogli finansirati rad potrošačkih organizacija putem posebnog fonda.

Uvođenje Zaštitnika prava potrošača – kao nezavisno telo, potrošački ombudsman bi primao pritužbe građana, izdavao preporuke i nadgledao sprovođenje propisa, nalik instituciji Zaštitnika građana. Iako bez ovlašćenja za sankcionisanje, imao bi značajan autoritet i poverenje javnosti.

Jačanje potrošačkih organizacija – neophodno je obezbediti dugoročno i stabilno finansiranje, uključujući podršku lokalnih samouprava. Potrebno je osnažiti njihov pravni položaj i omogućiti im da aktivno učestvuju u ispitnim postupcima pred Komisijom.

Potrošačka arbitraža – predlaže se institucionalizacija mehanizma vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, posebno onih male vrednosti, s obzirom da je postojeći sistem medijacije ocenjen kao neefikasan. Učešće trgovaca u ovom mehanizmu bi postalo indikator njihove pouzdanosti i dodatno ulivalo poverenje kod potrošača.

Kolektivna potrošačka tužba – uvođenje ovog mehanizma omogućilo bi rešavanje situacija koje pogađaju širi krug potrošača u istoj situaciji. Ovaj instrument predviđa i EU Direktiva 2020/1828, čija je transpozicija obavezna u procesu pristupanja EU.

Sve navedene preporuke usmerene su ka stvaranju efikasnijeg, dostupnijeg i pravednijeg sistema zaštite potrošača u Srbiji. Umesto oslanjanja isključivo na pojedinačne sudske postupke, potrebno je razviti institucionalne i kolektivne mehanizme koji obezbeđuju širu i sistemsku zaštitu. Takav pristup ne samo da poboljšava položaj potrošača, već doprinosi i razvoju fer i funkcionalnog tržišta.

Dušan Protić, Centar za evropske politike

Ovaj tekst je objavljen kao deo projekta Unapređenje položaja potrošača kroz jačanje politike konkurencije, koji sprovodi Centar za evropske politike u okviru projekta EU Resurs Centar za civilno društvo u Srbiji koji realizuje Beogradska otvorena škola, a podržava Evropska unija. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo Centar za evropske politike i on nužno ne odražava stavove Evropske unije.