Nemački mediji: Srbija je najverniji vazal Rusije na Balkanu

Nemački mediji pišu o odnosu Rusije prema stranim medijskim kućama koje rade na njenom tlu, a tu je i analiza uticaja Rusije na istočnoevropske zemlje, u kojoj se pominju i uloge Srbije i Crne Gore, prenosi Dojče vele (DW).

„Ima jedan detalj koji pokazuje koliko se u Mađarskoj zaboravlja na istoriju“, piše Boris Kalnoki za dnevnik Velt: 

„Peter Kreko iz liberalnog trusta mozgova Political Capital ukazuje na misteriozni sporazum između Mađarske i Rusije o razmeni državnih tajni – to najbolje pokazuje koliki uticaj Rusija ponovo osvaja u bivšem Istočnom bloku. Kreko u Mađarskoj spada u najuglednije eksperte kada je reč o desničarskim pokretima i subverzivnoj ruskoj politici u Istočnoj Evropi“.

„U NATO nisu bili nimalo oduševljeni zbog toga što jedan član NATO legalizuje razmenu državih tajni sa Moskvom“. 

Zato je već godinama poljuljano i poverenje, posebno Amerikanaca, prema vladi premijera Viktora Orbana – iako on baš vojnu saradnju vidi kao polje na kojem Mađarska može da ponudi nešto Amerikancima. Mađarske jedinice su uz Amerikance u Avganistanu, kao i drugde na svetu gde SAD traže vojnu podršku i pomoć. Paradoks je da to čine i tamo gde Rusiji treba pokazati zube – kao što je slučaj sa vojnim manevrima u baltičkim zemljama. Pa ipak. Mađarska spada u zemlje koje velikodušno daju prostora težnjama Rusije da poveća sferu svog uticaja.

Autor napominje da su brige Zapada zbog rastućeg ruskog uticaja u Istočnoj Evropi (pod navodnicima u originalu – prim. prev.) velike, i da će to biti i tema sledeće nedelje na sastanku ministara spoljnih poslova EU.

„Ono što motiviše Rusiju je pri tome relativno jasno: Putin hoće da proširi svoju moć na Evropu tako što slabi EU i NATO. I tako se politički vraća u zemlje kojima je Moskva nekada vojno vladala. I sredstva za to su poznata. Sve što jača nacionalističke solo-akcije ili čak dovodi u pitanje državne granice – kao one u rascepkanoj Bosni – Moskva prilježno podržava“.

„Mnogo manje je jasno zašto neke od nekadašnjih žrtava ruske politike sile danas tako voljno Putinu otvaraju vrata. Odgovor je umnogome povezan sa novcem i korupcijom. Politički vođi tih zemalja mogu lično i za svoje aparate vlasti bolje da usmere novac ako prave poslove sa Rusijom, kaže Kreko. A onaj ko uzima novac od Rusije, zauzvrat otvara prostor za ruski uticaj.“

„Najverniji vazal Rusa na Balkanu jeste i ostaje Srbija. U Beogradu su sa Moskvom tradicionalno panslavistički povezani. Tako je Srbija jedna od malobrojnih zemalja u regionu koja nije uvela ekonomske sankcije Rusiji. To možda objašnjava od čega Srbija uopšte živi“, smatra jedan nemački posmatrač u Beogradu. 

Moskva, zauzvrat, podržava velikosrpske ambicije, jer u Beogradu i dalje sanjaju o ujedinjenju Republike Srpske sa maticom“.

„Ova saradnja čudi utoliko više što je Srbija, kad god bi se oslanjala na Rusiju, uvek gubila. Izgleda da to znaju u Beogradu i zato hoće i da pristupe EU, ali zbog toga neće da stave na kocku dobre odnose sa Moskvom i finansijsku pomoć. To je ples na žici, zbog kojeg članstvo u EU neće postati bliže. I u Crnoj Gori se Putin trudi da ostvari uticaj. Pokušaj puča kojim su – kada je ta zemlja trebalo da pristupi NATO – najverovatnije upravljali ruski agenti, nije uspeo. Ali, samo pokušaj potvrđuje da Rusija ne preza gotov ni od čega da bi sprovodila svoje interese u regionu“, piše, između ostalog, u tekstu pod naslovom Istočni Evropljani otvaraju Rusiji vrata, koji je objavio dnevnik Velt.

Rusijom se bave i mnogi drugi listovi, ne zbog Balkana i Istočne Evrope, već i zbog toga što je, kako piše npr. Frankfurter algemajne cajtung: „Ruski parlament doneo zakon koji primorava strane medije da se registruju. Međunarodni mediji koji su finansirani iz inostranstva, bi ubuduće mogli da se po novom zakonu vode kao strani agenti“.

„Ovim nacrtom zakona, Rusija reaguje na to što su SAD, između ostalog, propisale medijskoj kući RT da se registruje kao strani agent. RT je to učinila uz protest. Američke tajne službe sumnjaju da je ta državna stanica deo kapmanje mešanja u predsedničke izbore. Moskva to odbacuje“.

„Jedan ruski poslanik je rekao da bi taj zakon, pored američkih medija kao što su CNN, Radio liberti i VOA mogao da se odnosi i na Dojče vele (DW) (…) Jedan portparol DW je u prvoj reakciji odbio specijalne regulative države, a sindikat Nemački savez novinara (DJV) je preneo da se radi o pokušaju ruskog državnog vođstva da šikanira slobodne strane medije koji nezavisno izveštavaju“, piše Frankfurter algemajne cajtung.