Za Nacionalni stadion do juna potrošeno samo 0,21 odsto novca planiranog za ovu godinu: Da li su kašnjenja „došla glave“ direktoru EXPO-a?

Iznenadna ostavka direktora najznačajnijeg javnog projekta u Srbiji EXPO 2027 obično bi bila znak da u realizaciji projekta postoje ozbiljni problemi ili neslaganja sa vrhom države. Šta je kamen spoticanja koji je naterao Dušana Borovčanina, do pre nekoliko dana prvog čoveka EXPO-a, da napusti kormilo ovako važnog posla, baš u trenutku kada je ostalo godinu i po dana do otvaranja izložbe? Da problemi postoje saznali smo kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem aprila rekao da se sa radovima za Nacionalni stadion kasni četiri meseca. Kako je tada najavio, plan je bio da se dva meseca nadoknade tokom leta kroz rad u tri smene i „sad gledamo gde da nadoknadimo još dva meseca da bismo sve stigli, jer smo predvideli da veliko otvaranje bude na najvećem i najlepšem stadionu“.

U vreme njegove izjave, dakle krajem aprila, podaci o izvršenju budžeta pokazuju da je za gradnju stadiona država do tada isplatila samo 0,16 odsto sredstava koja su predviđena za ovu godinu. U međuvremenu, posle ovih izjava, stvari su se vrlo malo pokrenule, pa je prema poslednjim podacima o izvršenju budžeta Ministarstva finansija, na kraju juna realizacija isplata za stadion stigla do 0,21 odsto, dok je ostvarenje svih infrastrukturnih projekata od značaja stiglo do 23,05 odsto.

Ovo za Novu ekonomiju potvrđuje i vanredni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Nenad Ivanišević koji uz ogradu da nije direktno upućen u ovaj projekat, objašnjava da se oko pitanja utrošenih sredstava, kada se ti podaci ukrste sa drugim podacima, neki problemi mogu nazreti.

„Rekao bih da je u problemu projekat stadiona jer je manje od jedan odsto do sada urađeno“, kaže Ivanišević za Novu Ekonomiju.

On napominje i da su obično početni radovi kao temelji i armature jeftiniji od onih završnih i zahtevnijih radova (tako da procenat do sada potrošenog novca ne mora nužno da bude jednak procentu izvedenih radova), ali da mi bez pravog plana tempa izvođenja i ne možemo da znamo zaista šta se dešava.

Na mesto Borovčanina je došao Danilo Jerinić i prema javnim podacima jasno je da se dosta razlikuje od svog prethodnika. Borovčanin je na mesto direktora EXPO-a došao je sa nepune 33 godine i ograničenim iskustvom u vođenju velikih projekata, a inače je zaposlen kao docent na fakultetu. S druge strane, Jerinić je do sada bio na poziciji direktora sektora operacija u kompaniji EXPO. Kako je navelo preduzeće, on je do sada oformio sektor operacija i uspešno postavio osnove u dizajnu izložbe, procesu gradnje, operativnom upravljanju prostorom, zaštiti životne sredine, transportu i logistici, kao i u sistemu upravljanja događajima. Razlika između dvojice menadžera je jasna, a najverovatnije je da je Jeriniću data šansa da „pogura i ubrza“ projekat koji je u nekoj vrsti problema.

Godinu dana nakon osnivanja, do kraja prošle godine, kapital preduzeća EXPO 2027 povećan je sa početnih milion dinara na 35 miliona evra. Taj iznos Srbija je uplatila svega sedam nedelja pre ostavke Borovčanina.

Radovi u okviru ovog projekta se izvode bez svih neophodnih dozvola, pa je jasno da i tu leži problem za vlast koja želi da ubrza izvođenje ovih radova. Kao što smo već čuli predsednika Vučića, ljudi odbijaju da potpišu dokumentaciju. Njihov strah je opravdan posle nesreće u Novom Sadu.

Osim stadiona koji je, kako je potvrdio Vučić, u kašnjenju, za zgrade i građevinske objekte u okviru EXPO 2027 je izvršeno 31,06 odsto planiranog budžeta za ovu godinu, a za eksproprijaciju zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekata izvršeno je 24,49 odsto budžeta. Još jedan podatak dolazi sa portala Nova i odnosi se na utrošak samog preduzeća EXPO. U prošloj godini kompanija je imala ukupne rashode 1,36 milijardi dinara, a trećinu su utrošili na marketinške usluge. Dodatni podatak nam govori u prilog problemima. Republički zavod za statistiku objavljuje podatke vezane za javne građevinske radove, pa je tako u periodu januar – mart 2025. godine, na ostalim građevinama (svi javni radovi) vrednost izvedenih radova opala za 10,2 odsto. To i ne treba da čudi, ako se zna da je država ove godine sredstva namenjena drugim projektima, od metroa do zdravstva, u velikoj meri uzela sa tih projekata i prebacila ih za izgradnju EXPO-a.

Pregledali smo i planirane datume za završetak radova za manifestaciju „koja bi trebala da učini Srbiju prepoznatom u svetu“, prema rečima nadležnih.

Na zvaničnoj internet prezentaciji Srbija2027.gov.rs, navodi se da je rok za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona kraj 2026. godine. Stadion, koji zvanično inače uopšte nije deo EXPO izložbe, trebalo bi da ima kapacitet sedenja od 52.000 mesta, dok je njegova izgradnja trebalo da počne aprila 2024. godine. Iako je kamen temeljac za stadion postavljen 1. maja 2024. godine, sama građevinska dozvola je za prvu fazu izgradnje stadiona je doneta tek u drugoj polovini avgusta 2024. godine.

Kada je u pitanju rezidencijalni kompleks Expo 2027 Beograd, kao početak izgradnje se navodi april 2024. godine. Ovaj kompleks se, kako se navodi, nalazi nadomak Expo prostora. To je zapravo grad sa svim sadržajima za „udoban boravak učesnika međunarodne specijalizovane izložbe“. Ukupna površina ovog kompleksa je 160.000 kvadratnih metara, a trebalo bi da ugosti 3.500 stanara u 1.500 stanova.

U okviru EXPO-a je i nova železnička pruga od Zemun polja, preko Aerodroma Nikola Tesla do samog EXPO-a.

Za kablove za struju za Nacionalni stadion država u četvrtak dala 2,5 miliona evra