EPS: Kupci moraju da izmire obaveze prema snabdevaču, pa da tek onda uzmu novog

Elektroprivreda Srbije (EPS) saopštila je u sredu da kupac pre promene snabdevača električne energije po zakonu mora da izmiri dug prema prethodnom snabdevaču, a da ni Kraljevo, ni Valjevo nisu u potpunosti izmirili svoje obaveze prema EPS-u.

Prema pisanju medija, struju za javnu rasvetu u Kraljevu i javnu rasvetu i semafore u Valjevu isporučivaće Hrvatska Elektroprivreda HEP, koja je dobila posao na tenderu.

Kako objašnjavaju u EPS-u, tržište električne energije u Srbiji otvoreno je od 1. januara 2015. godine, što znači da svi kupci imaju pravo odabira snabdevača i dodaju da EPS snabdeva 98 odsto tržišta komercijalnih kupaca električne energije.

„Međutim, nije retka pojava da kupci koji imaju neizmirena i značajna dugovanja pokušavaju da izbegnu plaćanje svojih obaveza raspisivanjem procesa javnih nabavki“, navodi EPS.

Namera je, kako dodaju, da u tom slučaju promene snabdevača u trenutku kada već duže vreme ne plaćaju svoje račune aktuelnom snabdevaču.

„Zakonska je obaveza da se pre menjanja snabdevača, prema prethodnom izmiri dug. Grad Valjevo je tri puta pokušao da to izbegne“, navodi se u saopštenju.

Kraljevo je, kako navode, u vreme raspisivanja tendera za snabdevanje za potrebe javne rasvete imalo dug od tri mesečne fakture, što je ukupno oko 45 miliona dinara.

„I grad Valjevo je imao višemesečna dugovanja prema JP EPS, koja su u trenutku raspisivanja javne nabavke iznosila čak šest mesečnih faktura, tačnije 40 miliona dinara. Ni Kraljevo ni Valjevo nisu u potpunosti do danas izmirili svoje obaveze“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da iako je EPS imao pravo da isključi te kupce, prebacio ih je na rezervno snabdevanje kako bi gradjani imali javno osvetljenje u svom mestu i bili bezbedni.

Elektroprivreda Srbije, kako navodi, kao i ostali snabdevači učestvuje na tenderima velikih komercijalnih kupaca, sa cenom koja je ispod tržišne.

Prema podacima Eurostata, komercijalne cene prema nivou potrošnje u prvoj polovini 2017. veće su u Hrvatskoj nego u Srbiji za 28,6 odsto, kada je reč o potrošnji od 500.000 do dva miliona kWh.