Još jedna posledica hakerskog napada: Banke od građana traže list nepokretnosti, RGZ se žali

Republički geodetski zavod uputio je nedavno zahtev Zaštitniku građana u kojem se žali da pojedini delovi javne uprave, ali i pojedine banke, nepotrebno zahtevaju od građana da sami pribavljaju list nepokretnosti, piše Forbs. Iz Udruženja banaka Srbije rekli su da se radi o privremenoj praksi zbog hakerskog napada koji je „izazvao poteškoće“ u komunikaciji RGZ i Ministarstva pravde.

RGZ navodi da su organi javne uprave i banke po zakonu dužni da sami pribavljaju list nepokretnosti, u elektronskoj formi i bez angažovanja građana, navodi Forbs.

U RGZ-u tvrde da je čak 61 odsto građana, koji su tokom jula došli u službe katarstra, to uradilo isključivo zato što im je neka institucija tražila izvod.

„Ovim postupanjem oni ne samo da ne poštuju zakon nego i direktno maltretiraju građane. Pritom nanose im finansijsku štetu i guraju ih u birokratske lavirinte“, piše u njihovom saopštenju.

U Udruženju banaka Srbije za Forbs kažu da je manji broj banaka tražio od klijenata da lično obezbede overen list iz baze RGZ-a, ali naglašavaju da je reč o praksi manjeg broja poslovnih banaka koja ima privremeni karakter.

„Trajaće samo u periodu dok postoje poteškoće u razmeni podataka između informacionog sistema Ministarstva pravde i RGZ-a, koje su izazvane hakerskim napadom“, kažu u Udruženju banaka.

RGZ, međutim, u saopštenju kaže da je ovo redovna praksa za delove javne uprave i pojedine banke.

Sajber napad na koji se poziva Udruženje počeo je 4. jula, a njegova meta bilo je Ministarstvo pravde, koje je isključilo sopstveni data centar kako bi zaštitilo bazu podataka od hakera.

Ovo je dovelo do zastoja u određenim radnjama koje treba da sprovode pravosudni organi, izvršitelji i javni beležnici.

Između ostalog, građani su onemogućeni da overavaju svoje ugovore o kupoprodaji nekretnina kod javnih beležnika, o čemu je Nova ekonomija pisala.

Stručnjaci sa kojima je Forbs razgovarao kažu da po Zakonu o opštem upravnom postupku organi javne uprave u najširem smislu tumačenja imaju zakonsku obavezu da sami pribavljaju izvod iz lista nepokretnosti i ne bi smeli da traže da građani to rade.

Ipak, na banke se ovaj zakon ne primenjuje jer one nisu organ javne uprave i nosioci javnih ovlašćenja. One, dakle, nisu u zakonskom prekršaju ukoliko izvod zahtevaju od građana, piše Forbs.

„Nije kršenje zakona, ali nije ni fer ponašanje. Banke ako to rade, one građane dovode u bespotreban finansijski trošak. Imaju pristup tim podacima i mogu doći do tih dokumenata na jednostavan i lak način. Ne bi trebalo da to zahtevaju od građana“, govori sagovornik Forbsa.

Zbog hakerskog napada već mesec dana se ne overavaju ugovori o prodaji nekretnina nigde u Srbiji