Ilija Dević: Kako se nezakonito postupanje u slučaju ATP”Vojvodina” uplelo u nesreću sa padom nadstrešnice?

Ilija Dević, bivši vlasnik ATP Vojvodina, predao je u martu Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu krivičnu prijavu koja ukazuje „na usku povezanost pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice i nepoštovanja Zakona u ugovoru koji je Grad Novi Sad sklopio sa ATP Vojvodinom”, ali kako navodi, skoro pola godine kasnije, i daldje nema nikakvu informaciju da li je tužilaštvo argumente iz te prijave uključilo u optužnicu i da li je bilo šta pokrenuto.

„Putnici nisu izginuli na Železničkoj stanici u Novom Sadu, već na nelegalnoj prigradskoj i delom mđumesnoj autobuskoj stanici“, navodi Dević u saopštenju.

Dević podseća da je izgradio novu autobusku stanicu u Novom Sadu na zemljištu ATP Vojvodine čiji je bio većinski vlasnik i da je Grad prema ugovoru imao obavezu da autobuski saobraćaj preusmeri na nju.

„Ali, grad svoj deo ugovora nije ispunio, ATP “Vojvodina” nije mogla da ostvaruje prihod i oterana je u iscenirani stečaj. Autobusi u Novom Sadu i dalje dolaze i polaze sa stare stanice. Ona fizički ne može da primi sve autobuse pa se prigradski i deo međumesnog saobraćaja nelegalno, bez potrebnih dozvola odvija sa platoa ispred Železničke stanice. Ti peroni koristili su nadstrešnicu zgrade Železničke stanice koja se 1. novembra urušila i ubila 16 putnika. Oni su tu čekali svoje autobuske polaske“, navodi Dević.

Prema njegovim rečima, od dolaska SNS na vlast, trpi politički progon „u kome učestvuje sam vrh vlasti pod čijim pritiskom je podlegao i veliki broj sudija“.

„Tim političkim pritiskom već 15 godina upravlja Miloš Vučević , koga istraživački mediji povezuju sa organizovanim kriminalom“, navodi Dević, govoreći o bivšem premijeru i predsedniku Srpske napredne stranke.

„Okosnica svih sudskih procesa je nadoknada štete nanete ATP “Vojvodini” i meni lično kao većinskom vlasniku i investitoru. Jedna od prvih odluka tek uspostavljene vlasti SNS-a bila je da Grad Novi Sad 2013. godine zatraži reviziju izvršne presude o odšteti vrednoj 17 miliona evra sa kamatom (za prve četiri godine od ukupno 15 pokrivenih ugovorom). Da je Grad to platio, dalje štete ne bi bilo, 600 radnika bi se vratilo na posao, preduzeće bi izašlo iz stečaja, Novi Sad ne bi imao nelegalne infrastrukturne objekte ni tragediju sa izginulim putnicima“, smatra Dević.

Međutim, kako navodi, putem „strogo kontrolisane revizije“, iznos odštete je prepolovljen, „bez veštačenja, „odokativno“, ugovor sa Gradom je proglašen ništavim, ali je priznato da je Grad štetu načinio i da to mora da plati“.

„Sudija Slijepčević i pokojni Stojan Jokić su kreativno smislili i formulaciju da je time „iscrpljeno dalje pravo na naknadu štete“. To bi značilo da Grad više nema obavezu naknade štete iako je ugovor bio na snazi do 2021. godine. Pritom, pojam „iscrpljenog prava na odštetu“ je vanpravni, ne postoji u zakonu, a revizijski sud kao ni kasnije nižestepeni sudovi, nisu ga bliže obrazložili, niti su naveli na osnovu kog materijalnopravnog osnova zasnivaju stav da se pravo na naknadu štete može iscrpeti u pogledu vremena i obima naknade štete. Ali, ta presuda služila je da se sudije na nju pozivaju u narednim predmetima sa odštetnim zahtevima“, kaže Dević.

On navodi da je u januaru ove godine VKS je još jednom odbio zahtev za odštetu.

„Kako imam pravni legitimitet, podneo sam Ustavnu žalbu, a inicijativom sam zatražio da to učini i stečajni upravnik ATP “Vojvodine” u interesu više od 500 poverilaca. Ponovo se osetio pritisak Miloša Vučevića na predsednicu suda Gordanu Ristić kao i na postupajuću sutkinju i stečajnog upravnika da ne podnese Ustavnu žalbu. Nadam se da će udruženje sudija i tužilaca koji zahtevaju odbranu struke, uticati da se u Visokom savetu sudstva razmotri i postupanje sutkinje Gordane Ristić u ovom predmetu, jednom od najvećih stečajeva u zemlji, iako nije jedini u kome je bila angažovana na taj način“, dodaje Dević.

Na kraju, kako navodi, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u predmetu “Gradiševa” protiv Rusije zauzeo je stav da kojim se štite savesna lica od pravnih posledica greške države, lokalne samouprave i državnih preduzeća.

„Ta presuda postala je obavezujuća za sve države potpisnice Evropske konvencije o osnovnim slobodama i ljudskim pravima. Ako je ugovor zaključila država, lokalna samouprava ili državno preduzeće (u konkretnom slučaju Grad Novi Sad), oni se ne mogu pozivati na ništavost pojedinih odredbi ili celog ugovora kojeg su zaključili. Država, posmatrano na svim nivoima vlasti, je stub pravne sigurnosti koji garantuje zakonitost i pravnu državu, pa je stoga pravno neodrživo da zaključuje ugovore koji su delom ili u celosti ništavi. Čak i ako se to desi, druga ugovorna strana i treća lica ne mogu snositi štetne posledice“, zaključuje se u saopštenju.