Srbija i 5G: Da li država može lepo da zaradi od aukcije za frekvencije

Srbija je konačno raspisala dugo očekivanu aukciju frekvencija za 5G mrežu. Dok se čekaju ponude, postavlja se pitanje koliko će se novca ovim putem sliti u budžet, i kada će građani Srbije imati uslugu koju već ima 94 odsto domaćinstava EU.

5G bežična tehnologija omogućava znatno veću brzinu prenosa podataka (do 20 gigabita po sekundi), veći kapacitet mreže i sveukupno bolje performanse za korisnike.

Ali njeno uvođenje takođe je velika investicija. Implementacija 5G tehnologije zahteva mnogo veću infrastrukturu, odnosno znatno više baznih stanica i antena, nego što je bilo potrebno kod starijih verzija mobilnih mreža.

U odnosu na Evropu i region, Srbija prilično zaostaje. Kako su prošle godine preneli mediji, plan države je da ukupna pokrivenost 5G mrežom u 2026. bude tek deset odsto – i to uključuje EXPO kompleks – a u 2027. godini 40 procenata.

Ekonomista Milan Kovačević kaže za Novu ekonomiju da država „može prilično da zaradi“ od aukcije za 5G frekvencije.

„Ima prilično [mnogo] njih koji će pokušati da se domognu toga. Sa druge strane, kod nas je to dosta pomešano sa politikom“, rekao je Kovačević.

Koliko Srbija kasni?

Što se tiče uvođenja nove tehnologije, Milan Kovačević smatra da je to trebalo odavno uraditi, a odlaganjem država dokazuje da ne prati nova dostignuća u IT oblasti.

Radi poređenja, pokrivenost 5G mrežom u Evropskoj uniji bila je 94,3 odsto domaćinstava na kraju 2024. godine, što čini EU jednim od svetskih lidera u ovoj oblasti.

Prva na svetu je Južna Koreja sa 100 odsto pokrivenosti, a odmah iza nje su Japan (99,2), Norveška i Island (po 99), SAD (97), Indija, Kina, Velika Britanija i Lihtenštajn sa po 95 odsto pokrivenosti 5G mrežom.

Hrvatska je 94 odsto pokrivena, Slovenija 96,7 odsto, dok je u Mađarskoj pokriveno 85,6 odsto domaćinstava, prema izveštaju Evropske 5G opservatorije. Pokrivenost domaćinstava 5G mrežom u Bugarskoj iznosi 81,3 odsto.

Najlošija u Evropskoj uniji krajem 2024. godine bila je Rumunija, sa pokrivenošću od 46,8 odsto.

Zanimljivo da je u vrhu i jedan sused izvan EU – Severna Makedonija – sa 93 odsto pokrivenosti.

Crna Gora, gde u uvođenju 5G mreže učestvuje i Telekom Srbija, dostigla je pokrivenost od 80 odsto domaćinstava krajem prošle godine, prema EU izveštaju.

Poslednjih dana avgusta, Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) objavilo je javni oglas za aukciju frekvencija za 5G mrežu u Srbiji.

Početna cena za minimalni paket frekvencija, koji svaki od učesnika mora da kupi, iznosi 100 miliona evra, a krajnji rok za podnošenje prijava za učešće na aukciji je 20. oktobar.

Ova aukcija godinama se očekivala. Vlada Srbije je u više navrata najavljivala da će aukcija za 5G frekvencijske opsege biti održana do marta 2021. godine.

Odlaganje je najpre pravdano pandemijom kovida-19 i ekonomskim problemima koje je ona izazvala.

Ali kablovski operater SBB, koji je tada još uvek bio u vlasništvu Junajted grupe i hteo da učestvuje u procesu, optuživao je državu da odlaže aukciju da zaštiti Telekom Srbije, jer u to vreme ovaj državni operator nije imao novca da razvija 5G tehnologiju.

Savetnik za investicije Mahmud Bušatlija kaže za Novu ekonomiju da je sasvim moguće da je država na taj način zaštitila Telekom Srbija.

On smatra da Telekom ni sada nema novca, već da ima ogromne dugove.

„Kad se gleda kako radi to preduzeće, radi isto ono što radi i država – zadužuje se. Prezaduženo je“, smatra Bušatlija.

U međuvremenu je SBB prodat upravo Telekomu, što je objavljeno u februaru ove godine. Nekoliko meseci nakon toga, u junu, generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić najavio je razvoj 5G mreže u Srbiji.

Lučić je za Pink kazao da će Američka uvozno-izvozna banka u izgradnju 5G infrastrukture u Srbiji „investirati“ 50 miliona dolara.

„Mislim da je velika stvar što je dovodimo u Srbiju, to će dati ekstremno dobro finansiranje i za sve američke proizvode koje mi budemo implementirali u 5G-u“, rekao je Lučić tada.

Aukcije širom Evrope nadmašivale očekivanja

Koliko god Srbija kasnila, aukcija za 5G trebalo bi da bude pozitivan finansijski impuls.

U Velikoj Britaniji aukcija je obavljena 2018. godine, a frekvencijske opsege dobili su provajderi EE, Vodafon, O2 i Three.

Od aukcije Britanija je zaradila ukupno 1,4 milijarde funti (1,6 milijardi evra), što je duplo više od očekivanog, kako je javio Gardijan.

Iste 2018. godine četiri mobilna operatora u Italiji dobila su frekvencije 5G spektra za 6,55 milijardi evra, a radi se o kompanijama TIM, Vodafon, Wind Tre i Iliad.

Sledeće godine Nemačka je na aukciji takođe zaradila 6,5 milijardi evra, a posao su dobili Dojče Telekom, Vodafon, Telefonica Germany i firma 1&1 Drillisch, u vlasništvu nemačke kompanije United Internet.

I ova aukcija nadmašila je očekivanja, budući da se očekivalo da će frekvencije dostići cenu između tri i pet milijardi evra.

Francuska je od licitacije svojih frekvencija zaradila 2,78 milijardi evra, dok je Vlada te zemlje nadala da će profit dostići 2,17 milijardi. Posao su dobili Bouygues Telecom, Free Mobile, Orange i SFR.

Španija je zaradila 438 miliona evra prodajom 5G frekvencija u spektru od 3.6 do 3.8 gigaherca 2018. godine, a tri godine kasnije zaradila je dodatnih 1,1 milijardi evra na aukciji spektra od 700 MHz.

Manja tržišta moraće da se zadovolje sa manje novca, ali on nikako nije zanemarljiv.

Na primer, ukupan iznos naknada za upotrebu frekvencijskog spektra koji je postignut na javnoj aukciji u Hrvatskoj prebacio je 339 miliona evra, što je više nego dvostruko veći prihod od početne cene.

Naravno, postavlja se i pitanje ko će sve učestvovati u ovom poslu u Srbiji. Kao partner je svojevremeno pominjan kineski Huawei, međutim ovde se upleo uticaj Sjedinjenih Američkih Država.

Kada su predstavnici Srbije i Kosova potpisivali sporazum u Vašingtonu 2020. godine, obe strane su se obavezale da će „u svojoj mrežnoj infrastrukturi zabraniti upotrebu 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača“.

Ovo je u javnosti shvaćeno kao pokušaj da se spreči eventualno učešće kineske kompanije Huawei u tom poslu, budući da Sjedinjene Američke Države aktivno nastoje da isključe kinesku 5G tehnologiju iz upotrebe u drugim državama.

Iz Huawei su 2020. godine saopštili da poštuju zakone svih država u kojima posluju, te da isključenjem njihove kompanije iz uvođenja 5G mreže „nijedna država neće ni na koji način povećati svoju kibernetičku bezbednost“.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da je kineska tehnologija nabavljana i delom montirana u Srbiji, pa je zbog sporazuma u Vašingtonu počeo prelazak na zapadne sisteme.

„Nije mi uopšte jasno koji bi parametar pokazivao da bi kineska tehnologija bila inferiorna u poređenju sa Eriksonovom, ili bilo kojom zapadnom“, rekao je Kovačević.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 2023. godine da će Srbija poštovati Vašingtonski sporazum, ali i da u njemu „nije navedeno da Srbija ne može da koristi kinesku opremu za 5G mrežu, već da ne može da koristi opremu za 5G mrežu koja nije proverena“.

„Daleko smo još od 5G, ali nigde ne piše Kina“, rekao je tada Vučić.

Međutim, pitanje je da li će ovakvo tumačenje prihvatiti i  predsednik SAD Donald Tramp, koji je dogovorio Vašingtonski sporazum, a 2024. godine se vratio u Belu kuću na još jedan mandat.

Konačno stiže 5G mreža u Srbiju: Operateri će licencu morati da plate bar 100 miliona evra