EU za Program zaštite potrošača od 2014. do 2020. izdvojila 188,8 miliona evra

Postoji potreba da se zaštite potrošači i da im se time omogući da naprave dobar izbor prilikom kupovine, rekao je šef operacija u Delegaciji EU u Srbiji Ingve Engstrem tokom trening brifinga za medije Na putu ka EU-pregovaračko poglavlje na temu Poglavlje 28-deo o zaštiti potrošača. On je naveo da je to, zajedno sa postojanjem dobre konkurencije potrebno za funkcionisanje tržišta, a sve zajedno ima uticaj na razvoj privrede.

Istakao je da u vreme kada se sve više kupovina obavlja preko interneta, treba prilagoditi prava o zaštiti potrošača novim okolnostima.

„Cilj je da se ažuriraju pravila i usklade sa digitalnom realnošću“, rekao je Engstrem.

Prednost EU je mogućnost da građani imaju ista prava svuda na teritoriji Unije, dajući kao primer skandal s lažiranjem emisije štetnih gasova u automobilima nemčakog proizvođača Folksvagen.

„Taj primer pokazuje da treba ojačati zaštitu potrošača i da mora da se radi na regionalnom nivou, odnosno da se ista pravila primenjuju u više zemalja“, kazao je šef operacija u Delegaciji EU u Srbiji.

Tamara Samardžić, viša savetnica u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija rekla je da Udruženja za zaštitu potrošača nisu dovoljno aktivna u odbrani prava potrošača i da ne koriste sva raspoloživa sredstva da utiču na trgove.

„Udruženja za zašititu potrošača bi trebalo da brane prava, objašnjavaju ljudima koja su njihova prava, a ona udruženja koja su aplicirali za sredstva od Ministarstva trebalo bi i da učestvuju u potrošačkim sporovima pred parničnim sudom“, izjavila je Samardžić za Betu.

Srbija je prihvatila pravne tekovine EU koje su obuhvaćene poglavljem 28. 

„Zaštita potrošača kod nas je regulisana zakonom o zaštiti potrošača koji je uveden 2014. godine. U delu koji se odnosi na zaštitu potrošača zasad nije bilo primebdu EK“, rekla je Samardžić.

Inspekcije sada paze da li se zakon o formalnim elementima poštuje, kao što je provera da li je trgovac odgovorio na reklamaciju u propisanom roku…

Stalni savetnik tvining projekta Dalji razvoj zaštite potrošača u Srbiji Peter Aranji izjavio je da je EU za Program zaštite potrošača za period od 2014. do 2020. izdvojila 188,8 miliona evra. Taj program obuhvata oblasti kao što su bezbednost potrošača, edukacija i informisanje potrošača i podrška udruženjima u cilju podizanja svesti potrošača o njihovim pravima, kao i bolji pristup efikasnoj, brzoj i jeftinoj pravnoj zaštiti.

„Svi koji žive i rade u okviru evropskog tržišta moraju da budu zaštićeni. EU ima finansijski program za ostvarivanje ovih ciljeva. Postoji portfolio vezan za zaštitu potrošača pri EU, određen je i jedan poverenik koji se time bavi i to je Vera Jurova“, rekao je Aranji.

Bezbednost potrošača je izuzetno značajna u EU. U tom cilju se svake godine rade na stotine testova.  Jedan od pravnih akata koji regulište tu oblast je Opšta direktiva o bezbednosti proizvoda. 

„EK svakog dana dobija od nacionalnih vlasti informacije o opasnim proizvodima. Nakon toga uzimaju uzorke, proveravaju u laboratorijama i informišu zemlje članice“, rekao je. Kao primer robe nebezbedne za potrošače naveo je kineske lampice za novogodišnje jelke koje su veliki problem jer  u 70 posto slučajeva imaju neki nedostatak.

Takvi i slični kineski proizvodi mogu da se nađu u manje bogatim zemljama, ali se ne mogu naći u bogatim zemljama poput Skandinavskih zemalja. Putem Međunarodne mreže rapex vrši se brza razmena informacija između zemalja EU i svaki dan EK dobija od nacionalnih vlasti informacije o opasnim proizvodima, nakon čega se uzimaju uzorci, proveravaju u laboratorijama i potom se zemlje članice informiše o tome. Svi proizvodi koji uđu na tržište se kontrolišu. Važno je blokirati nebezbedne proizvode da ne uđu na područje EU.

„EU može da odmah da reaguje u slučaju lošeg proizvoda i da kontatira proizvođača koji je dužan da povuče proizvod iz prodaje i da o tome obavesti kupce. Na primer, IKEA je prošle godine odmah povukla ormare koji nisu bili bezbedni i obavestila potrošače o tome“, naveo je.

Podsetio je na skandal sa Folksvagenom, koji je tipičan primer u kojem su potrošačima davane lažne informacije čime su oni dovedeni u zabludu, ali je taj slučaj i primer kako nadležni organi EU mogu da nateraju proizvođača da promeni praksu.

Kako živimo u digitalno vreme sve je zastupljenija internet kupovina. Tu može doći do mnogih kršenja prava potrošača, počev oe netačnih informacija o proizvodu koji se prodaje, pa do prava na vraćanje proizvoda. Rok za vraćanje proizvoda isto je kao i u slučaju takozvane kupovine na daljinu kada trgovac dođe na sdresu i nudi porizvod i iznosi 14 dana.

„Trgovac je dužan da uredno obavesti potrošača o svim karakteristikama proizvoda. Postoje i kategorije prevarno činjenje i prevarno nečinjenje kada se kupci da nepotpuna ili netačna informacija o proizvodu ili se namerno nešto prećuti i to je prevarna trgovačka praksa“.

Za svako od ovih kršenja prava potrošača u EU odgovara onaj koji je počinio.

Atila Kreš iz EEC-NET Udruženja za zaštitu potrošača, rekao je da oni besplatno daju informacije potrošačima o svemu što ih zanima i da u cilju veće efikasnosti i brzine imaju veb sajt i mobilnu aplikaciju putem kojih to čine. 

„Naša prva misija je preventivno informisanje potrošača i odgovori na sva njihova pitanja kako bi doneli informisanu odluku. Svake godine sprovodimo različite zajedničke projekte istraživanja tržišta“, rekao je.

Dodao je da u svom poslu imaju jako dobro saradnju sa organima zakona, za bilo kakav problem koji se tiče krivičnih dela mogu da o tome obaveste policiju i tužilaštvo. 

„Mi štitimo interese potrošača. Fokusiramo se na medijaciju“, rekao je.