Nedostatak ambicije sprečava Srbiju da brže iskoristi potencijale obnovljivih izvora električne energije

Proizvodnja struje u elektroprivredi Srbije je stabilna uz povremena odstupanja. Ukupna proizvodnja električne energije u poslednjih više od 10 godina kretala se u rasponu 33–38 teravatsati (TWh), a najveća je zabeležena u 2016. godini (36,8 Twh) da bi u kriznoj 2022. pala na 31,1 TWh, iza toga sledi oporavak 2023. (37,7 TWh). EPS-ova kriza 2021/22 godine uzrokovana lošim upravljanjem, lošim kvalitetom uglja i kvarovima opreme dovela je proizvodnju 2022. na višegodišnji minimum, navodi se u najnovijem izveštaju „Pregleda elektroprivrednih preduzeća i relevantnih aktera elektroprivrede Republike Srbije za 2024. godinu“ koju je sačinio Savez energetičara.

Struktura proizvodnje ostaje dominantno naslonjena na lignit (60 odsto), hidro proizvodnja je zavisna od profila hidrološke godine, vetroproizvodnja je dostigla udeo 3,8 odsto (do 2017. vetra praktično nije bilo), dok je proizvodnja iz solarnih elektrana još uvek simbolična u ukupnom energetskom miksu, ali sa realnim perspektivama da postane uticajna.

Proizvodni miks, u kome je učešće lignita veće nego u većini zemalja regiona i daleko iznad EU proseka, ima za posledicu više emisije po kilovat-satu i daleko veću osetljivost na kvarove stare opreme u termoenergetskom sektoru.

„Udeo OIE (34–38 odsto u poslednje tri godine, zavisno od hidrologije) izgleda zadovoljavajuće na papiru, ali je taj udeo uglavnom iz velikih hidroelektrana, dok savremene vetro i solarne elektrane tek uzimaju zamah i još nemaju težinu kao npr. u Grčkoj, Rumuniji i tako dalje“, navodi se u izveštaju.

Kako se navodi u izveštaju, zbog oscilacija hidroloških godina, ali i zbog manje pouzdanosti termoproizvodnje, Srbija ciklično prelazi iz uloge izvoznika u ulogu uvoznika električne energije i tako uravnotežuje svoj bilans. Međutim, povezanost sa susednim elektroenergetskim sistemima je itekako značajna.

Koliko je EPS proizveo struje?

Elektroprivreda Srbije (EPS) je tokom 2024. godine proizvela oko 32 teravat-sata (Twh) električne energije, od kojih oko 22 TWh u termoelektranama, a oko 10 TWh u hidroelektranama u sopstvenom vlasništvu. Kroz sistem podsticaja EPS je preuzeo skoro dva TWh, na tržištu kupio još oko tri TWh, a na tržištu prodao oko jedan TWh.

Značajne količine energije Elektromreža Srbije preuzima i predaje u interkonekciji i UNMIK-u što pokazuje koliko je elektroprivreda uključena u regionalne i evropske energetske tokove. Ukupan obim prekograničnih transakcija tokom 2024. godine u smeru ulaza u sistem Srbije bio je oko 16 TWh, a sličan iznos bio je i u smeru izlaza iz sistema Srbije (razlika oko 0,5 TWh), dok je obim internih transakcija iznosio oko 28 TWh.

Za razliku od 2023. kada je u smeru ulaza bilo oko 18, a u smeru izlaza oko 20 TWh, ovo predstavlja smanjenje za 12 odsto i 20 odsto respektivno, dok je obim internih transakcija povećan za oko 17 odsto (sa 24 TWh u 2023. godini). U 2024. godini zabeležen je pad ukupnih izlaza za oko 21 odsto, i to najviše prema Mađarskoj (45%), BiH (22%) i Crnog Gori (15%). U smeru ukupnih uvoza zabeležen je najveći pad prema Rumuniji (45%), Mađarskoj (33%), i Crnoj Gori (16%).

Zbog manjka količine sopstvenog lignita, pojavila se i potreba za njegovim uvozom iz Republike Srpske, Crne Gore i prekookeanskih država. Ipak tokom 2024. godine došlo je do opadanja uvoza uglja na oko 285 miliona evra, u odnosu na oko 436 miliona tokom 2023. godine.

Šta sve treba da se promeni?

Foto: Paola Felix Meza

Godina 2024. je značajna i po tome što su, kako podseća Savez energetičara, usvojena tri dokumenta od ogromnog značaja za energetski sektor: Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Republike Srbije, Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine i Izmene i dopune Zakona o energetici.

Važne izmene koje su doneli zakoni odnose se na povećanu ambicioznost u pogledu primene nuklearne energije i na posledičnu razradu scenarija sa jednim gigavatom instalisane snage u nuklearnoj elektrani nakon 2040. godine.

Međutim, ono što nedostaje u Strategiji je ambicioznost (veća od sadašnjih devet odsto uštede emisija u odnosu na 1990. godinu) u pogledu prihvatanja klimatskih ciljeva i agendi koje bi mogle biti prepoznate kao napori Srbije da postane punopravna članica Evropske Unije.

I pored predviđene izgradnje značajnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije koji se navode u dokumentima, pored očekivanog povećanja udela potrošnje iz obnovljive energije, potrebno je prihvatiti značajnije smanjivanje emisija sa efektom staklene bašte, koje će biti ostvareno tek smanjivanjem proizvodnje iz fosilnih goriva, navodi Savez energetičara.

Nedostatak ambicioznosti ogleda se i u „postepenom“ napuštanju uglja, koje sa sobom nosi niz negativnih ekonomskih i ekoloških efekata, mada u tehničkom smislu deluje kao izvodljivije od drugih realističnih opcija.