Uzeli kredit, izgradili sisteme za navodnjavanje i onda ih nisu uključili: Zašto Srbija kasni osam godina sa planovima za irigaciju?

Uprkos više od 58 miliona evra uloženih u sistem navodnjavanja u periodu od 2021. do 2024. godine, Srbija i dalje nema funkcionalne sisteme za navodnjavanje zemljišta. Veliki broj izgrađenih sistema za navodnjavanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva završena izgradnja tih objekata. Pored toga problem predstavlja i kašnjenje izrade ključnih planskih dokumenata među kojima je i takozvani „Program navodnjavanja i odvodnjavanja u Srbiji do 2031. godine“, tvrdi u svom najnovijem izveštaju Državna revizorska institucija (DRI).

Neefikasno upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini ugrožava strateške ciljeve do 2034. godine, navodi DRI.

Srbija, kako se navodi, ima oko dva odsto obradivog zemljišta koje se navodnjava. Sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini su izgrađeni na površini od oko 105.000 hektara što je manje od šest odsto od zemljišta koje ima povoljne uslove za navodnjavanje.

Najveći sistemi za navodnjavanje nalaze se u Vojvodini, a sami problemi sa navodnjavanjem su prepoznati u Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Srbije do 2034. godine, koja predviđa obezbeđivanje dovoljnih količina vode za navodnjavanje 250.000 do 350.000 hektara poljoprivrednih površina.

Kako se navodi u Strategiji, od te površine (250.000 do 350.000), 29 odsto ukupne površine biće pokriveno postojećim sistemima, dok bi novi sistemi trebalo da pokriju preostali deo.

Još jedan problem u samom sistemu navodnjavanja i planskim aktima koji bi trebalo da ga regulišu, jeste to što Vlada Srbije nije donela Akcioni plan za sprovođenje Strategije upravljanja vodama za period od 2024. do 2026. godine iako je predlog tog dokumenta izrađen, a javna rasprava u kojoj nije bilo primedbi je sprovedena.

Koliko smo ulagali u navodnjavanje tokom godina?

Narodna skupština je 2014. godine donela zakon uz pomoć kojeg je uzela novac od Fonda za razvoj Abu Dabija u iznosu od oko 97 miliona dolara.

Tim novcem finansirala je projekat „Razvoj sistema za navodnjavanje – I faza“, čiji je prvobitni rok za korišćenje sredstava bio 31. decembar 2017. godine. Međutim, rok je naknadno produžavan, prvo do kraja 2021. godine a zatim do 31. decembra ove godine.

Ovim ugovorom je ugovorena realizacija 33 projekta koji podrazumevaju izgradnju, rekonstrukciju i sanaciju vodnih objekata u javnoj svojini.

Nakon toga, nastavljajući aktivnosti na razvoju sistema za navodnjavanje i unapređenju otpornosti na klimatske promene, Narodna skupština Srbije je 2023. godine potvrdila ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) za realizaciju projekta „Otpornost na klimatske promene i navodnjavanje – faza I i II“. EBRD je odobrila zajam od 48 miliona evra, a završetak projekta se očekuje do kraja 2026. godine.

U tom zakonu je definisana „Strategija navodnjavanja“ kao program navodnjavanja i odvodnjavanja do 2032. godine, uključujući akcioni plan za njegovu primenu koji Srbija treba da pripremi i usvoji najkasnije do 30. juna 2024. godine.

Takođe, predviđena je i tehnička pomoć u vidu bespovratnih sredstava u iznosu od 1,2 miliona evra, za izradu „Strategije za navodnjavanje“, izgradnju kapaciteta i obuku poljoprivrednika.

„Izrada Programa navodnjavanja i odvodnjavanja do 2032. godine još uvek nije završena, jer predložene izmene nisu bile integrisane u dokument na način koji bi omogućio njegovo upućivanje u dalju proceduru. Iako su opredeljena bespovratna sredstva za izradu Programa navodnjavanja i odvodnjavanja u Srbiji za period do 2032. godine, kao i prateće aktivnosti, izostanak usvajanja ovog dokumenta onemogućava njihovo puno iskorišćenje i smanjuje potencijal za unapređenje sistema navodnjavanja“, navodi DRI.

Podaci pokazuju da je nešto i izgrađeno u sistemu navodnjavanja sve ove godine, kao što su, na primer, brana i akumulacija „Mali Iđoš“, crpna stanica „Mali Iđoš 2“, podsistem „Srbobran“ i sistem „Jaseničke kapi“.

Ovi sistemi ipak, nisu u funckiji jer, kako se navodi, nisu ispunjeni svi uslovi za tehnički prijem, nisu pribavljene upotrebne dozvole ili nisu obezbeđeni svi neophodni infrastrukturni preduslovi o što je elektroenergetska mreža.

„Produžetak rokova za izgradnju, rekonstrukciju i sanaciju vodnih objekata uticao je i na produženje roka za korišćenje sredstava zajma iz Fonda za razvoj Abu Dabija, koji je dva puta pomeran, sa kraja 2017. godine najpre na kraj 2021. godine, a zatim do kraja 2025. godine. Uprkos značajnim ulaganjima u infrastrukturu, planirano povećanje navodnjavanih poljoprivrednih površina nije postignuto, jer svi novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad, što ukazuje na neefikasno korišćenje javnih sredstava i ugrožavanje strateških ciljeva u oblasti poljoprivrede i upravljanja vodama“, navodi DRI.

Voda koja se koristi za navodnjavanje poljoprivrednih kultura mora da ispunjava uslove u pogledu kvaliteta. Međutim, nakon više od 15 godina od donošenja Zakona o vodama, Ministarstvo poljoprivrede nije donelo podzakonski akt kojim bi regulisali bliže ove uslove. Umesto toga, na snazi je i dalje pravilnik iz 1994. godine koji uređuje dozvoljene količine opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje, kao i metode njihovog ispitivanja.

Upravo to doprinosi pogoršanju bezbednosti vode koja se koristi za navodnjavanje u poljoprivredi, što može dovesti do zagađenja zemljišta, smanjenja prinosa, akumulacije štetnih materija usevima i ugrožavanja zdravlja ljudi i životinja.

Šta kaže statistika?

Poljoprivrednici već godinama ukazuju na probleme sa sušom, prinosi nisu idealni, gorivo je skupo, a subvencije kasne.  Rezultati Republičkog zavoda za statistiku ukazuju da je proizvodnja pšenice prošle godine opala za skoro 16 odsto u odnosu na 2023. godinu i iznosila 2,9 miliona tona.

U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), proizvodnja pšenice je veća za 2,4 odsto, i suncokreta za 3,7 odsto, a manja soje za 28,4 odsto, kukuruza za 15,1 procenata, i šećerne repe za 8,6 odsto.

Ove godine RZS je objavio i podatke o očekivanoj proizvodnji pšenice, zasejanim površinama kukuruza, suncokreta i soje.

Na osnovu stanja useva, kao je RZS objavio u maju ove godine, očekuje se proizvodnja pšenice od 3,6 miliona tona, što je za 24,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.

U poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju na dan procene (maj), u prolećnoj setvi 2025. godine zasejano je manje kukuruza (za 2,7 odsto), šećerne repe (za 26,6 odsto), suncokreta (za 2,5 odsto) i soje (za 5,8 odsto).

Poljoprivreda i ove godine u lošem stanju uprkos većem izvozu od uvoza agrarnih proizvoda